РУСИНСКА ЗАЈЕДНИЦА У НОВОМ САДУ Велику историју и снажан идентитет показали ненаметљиво, али постојано
На први поглед ненаметљиви, али кроз историју изузетно постојани, Русини су једна од националних заједница која је оставила траг у развоју Новог Сада.
Њихово присуство у граду није било масовно, али је било упорно и дубоко повезано са очувањем вере, језика и традиције. Како се наводи у монографији групе аутора “Име и презиме: Нови Сад”, први Русини почињу да се досељавају у Бачку још средином XVIII века, док у Нови Сад долазе нешто касније, најчешће у потрази за послом и бољим условима живота. Њихово досељавање није било организовано, већ појединачно, што објашњава и мањи број припадника ове заједнице у самом граду. Посебно место у животу Русина имала је Гркокатоличка црква, која је представљала не само верски, већ и друштвени центар окупљања. Парохија у Новом Саду основана је 1780. године, а први парох био је Јевгеније Буњаковски. У почетку су богослужења обављана у јерменској цркви, што говори о скромним почецима ове заједнице.
Развој образовања текао је постепено. У првим годинама само је мали број русинске деце похађао школу, а тек касније долази до организованијег образовања на матерњем језику. Град је у почетку учествовао само делимично у финансирању школства, док су значајан део терета носиле црквене власти.
Број Русина у Новом Саду током XIX века варирао је. Према подацима из монографје “Име и презиме: Нови Сад”, почетком тог века бележи се неколико стотина верника, али се њихов број смањује услед одлазака у друга места, где су имали боље услове за бављење пољопривредом. Ипак, упркос тим променама, заједница је опстајала.
Тежак период за Русине био је током револуције 1848/49. године, када су претрпели велике губитке. Парох Гаврило Бојић је убијен, а парохијски дом опљачкан и уништен. Већина Русина тада је напустила град, па их је 1849. године остало свега неколико десетина. Међутим, заједница се временом опоравила, па је средином XИX века њихов број поново порастао.
Важан корак у развоју била је куповина зграде за потребе русинске школе 1829. године, док је настава на матерњем језику почела нешто касније, 1863. године. Ови подаци сведоче о упорности заједнице да очува свој идентитет кроз образовање и културни рад.
Иако малобројни, Русини су успели да сачувају своју посебност. Њихова историја у Новом Саду обележена је изазовима, али и снажном жељом да опстану као заједница.
Данас, Русини у Новом Саду представљају важан део културног мозаика града. Њихово наслеђе и даље живи кроз верске институције, традицију и сећање на богату прошлост. Русински културни центар „Матка“ у Новом Саду већ деценијама представља један од стубова очувања русинске културе, али и простор у којем се сусрећу различите традиције народа и народности Војводине. Управо на таквим местима и данас се негује дух заједништва и мултикултуралности по којем је Нови Сад препознатљив.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.