(ФОТО) КОТЕКОВ ДВОРАЦ У ФУТОГУ Прича о сарајевском атентату, о генералу који је освојио Берлин, родном месту валцера „На лепом плавом Дунаву“ и месту где данас уче будући агрономи

Историја футошког властелинства сеже у доба после Велике сеобе Срба, када је посед био у рукама породице Чарнојевић.  Управо на том темељу касније ће настати властелинство које ће преузети европски племићи, али ће његово порекло остати нераскидиво повезано са српском историјом.

Дворац у Футогу је место где се укрштају приче о аустријском фелдмаршалу који је опљачкао Берлин, племићкој породици повезаној са Сарајевским атентатом и легенди да је овде настао најпознатији валцер на свету. 

Хадик, човек који је освојио Берлин

Причу о футошком дворцу немогуће је почети без грофа Андреаса (Андрије) Хадика – једне од најупечатљивијих личности Хабзбуршке монархије.

Рођен 1710. године, Хадик је изградио блиставу војну каријеру. Као хусарски официр истакао се већ у ратовима са Османлијама, а током Седмогодишњег рата ушао је у историју подвигом који се и данас препричава - са свега неколико хиљада војника изненадно је упао у Берлин и натерао Прусе да плате откуп како би град био поштеђен разарања.

Легенда каже да је од Берлинаца, као поклон за царицу Марију Терезију, затражио сто пари рукавица - али су их они, у знак тихе освете, направили све за десну руку.

Хадик није био само војник - био је и реформатор, мислилац и човек који је стајао на челу Дворског ратног савета, практично једне од најважнијих институција царства.

У Футогу, на имању које је обухватало велики део данашње Бачке, између 1774. и 1777. године подиже дворац, цркву, школу и покреће привредни развој – од узгоја хмеља до производње пива. 

По сопственој жељи, сахрањен је управо у цркви Срца Исусовог у Футогу, коју је сам подигао – остајући тако заувек везан за место које је обликовао.

Чарнојевићев посед средином 18. века откупљује једна од најзначајнијих личности Хабзбуршке монархије - гроф Андреас (Андрија) Хадик.

Хадик, фелдмаршал и председник Дворског ратног савета, био је човек огромног утицаја – војник, реформатор и интелектуалац. На свом имању у Футогу подигао је дворац 1776/1777. године, али и цркву, школу и читав низ привредних објеката, чиме је овај крај постао важан центар живота у Бачкој.

Котекови – племићка породица светског значаја

Почетком 19. века дворац купује чешка грофовска породица Котек, која ће му дати нови сјај и увести га у велике историјске токове. 

Управо из ове породице потекла је Софија Котек, супруга аустроугарског престолонаследника Фрање Фердинанда. Њихов брак био је морганатски – што значи да она, упркос племићком пореклу, није могла да дели његове титуле нити да њихова деца наследе престо.

Њихова смрт у Сарајеву 1914. године покренула је Први светски рат, а према појединим сведочењима, овај пар је непосредно пре атентата боравио управо у футошком дворцу. 

Лов, богатство и доброчинство

Котекови су дворац значајно проширили и прилагодили својим потребама. Били су страствени ловци, па су у футошке шуме доводили јелене из Словачке, а дворац је био испуњен ловачким трофејима са путовања по Европи, Африци и Далеком Истоку. 

Гроф Рудолф Котек, последњи значајнији власник, није имао наследнике, али је остао упамћен по доброчинству, јер је подигао сиротиште и болницу у Футогу, помажући становништву без обзира на веру и националност. 

Дворац као симбол моћи

Архитектонски, дворац је грађен у барокном стилу, са каснијим класицистичким допунама. Велика тераса, богато декорисане фасаде и раскошно степениште сведоче о статусу власника. 

Задња страна гледала је ка пространом парку, док је читав комплекс био центар живота у Футогу - највећа световна грађевина у месту.

Тајни тунели и затворске приче

Једна од најзанимљивијих прича везана је за подземни тунел који је повезивао дворац са католичком црквом, омогућавајући племићима да неприметно одлазе на богослужења. 

У подруму дворца налазили су се и затворски простори, а као најпознатији затвореник помиње се немачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен.

Рат и нова судбина

После Другог светског рата дворац губи племићку функцију – најпре служи као болница за рањенике са Сремског фронта, а потом бива национализован. 

Данас се у њему налази Средња пољопривредна школа, у којој се деценијама образују генерације ученика, што овом историјском здању даје нову, практичну улогу.

Историја која и даље живи

Иако је проглашен за споменик културе, дворац је током година делимично девастиран, а некадашњи парк претворен је у школско двориште. 

Ипак, управо тај спој прошлости и садашњости чини га посебним, јер мало је места где се историја европског племства и свакодневица младих људи тако непосредно додирују.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.