(ФОТО) ОВА ЗГРАДА У ЗРЕЊАНИНУ КРИЈЕ НЕВЕРОВАТНУ ПРИЧУ Преживела планове рушења и данас доминира градом

Велелепни објекат на углу улица Суботићеве и Обале Соње Маринковић у Зрењанину саграђен је 1892. године по плановима будимпештанског архитекте Иштвана Киша. 

Смештена „лицем у лице“ са монументалном Палатом правде на другој обали централног градског језера, саграђеном петнаестак година касније, и Финансијском палатом са преке стране Суботићеве улице, Трговачка академија је постала значајан урбани репер старог језгра града.

-Грађење школа требало је да осигура несумњив успон Великог Бечкерека у другој половини 19. века и обезбеди му престиж значајне културне средине. Школа спада међу најстарије трговачке академије у држави. Од почетка рада она дели свој радни простор са Државном мушком грађанском школом. Основана је као троразредна Виша трговачка школа у којој је наставни језик био мађарски, што је трајало све до завршетка Првог светског рата. Априла 1919. године претворена је у српску школу. Годину дана раније школа је претворена у четворогодишњу – објашњава историчарка уметности Весна Каравида, из Завода за заштиту споменика културе Зрењанин.

Према њеним речима, као и на већини познатих остварења Иштвана Киша, у формирању стилског израза ове зграде главни извор инспирација налажен је у реминисценцијама на архитектуру италијанске ренесансе. 

-Занимање за италијанску ренесансу значајно је порасло када је 1860. године објављена Буркхартова студија „Култура ренесансе у Италији“, тако да је ренесанса у неким земљама постала национални стил. Декоративним елементима преузетим из репертоара овог стила у 19. и почетком 20. века украшаване су првенствено просветне установе, касарне и болнице, академије наука и уметности, државна административна здања – истиче Каравида.

На згради Трговачке академије пештански професор Иштван Киш упућује Бечкеречане у још један ренесансни ликовни изум, допуштајући себи слободу да у академској дисциплини општег склопа грађевине унесе лирску, интимну ноту, у виду зграфито-цртежа у горњој зони око и између полукружних прозора. 

-Овај срећан пример свежине и маштовитости, неочекиван у односу на рустику доње зоне, остао је до данас готово раритетан у еклектичкој архитектури Војводине. У односу на данашњи Народни музеј, Трговачка академија је величином и положајем архитекти Кишу свакако пружила већу могућност да се размахне и у строге академске обрасце унесе црту личне стваралачке инвентивности и духа. И у урбанистичком смислу, архитекта је овде могао да реализује замисао да лице школе, за разлику од исте првобитне идеје на пројекту Финансијске палате, окрене Бегеју и тако реализује вечну идеју градотвораца о „силаску града на реку“ – наводи Весна Каравида.

Како каже, Трговачка академија и Финансијска палата остале су запамћене и као ретки објекти историјске архитектуре Зрењанина који „Директивним урбанистичким планом“ из 1958. године нису били предвиђени за рушење. 

-Колико год изгледали банални разлози који су руководили ондашњи врх урбанистичке и архитектонске праксе у земљи да се радикално обрачуна са градитељским наслеђем Зрењанина, њихов пијетет према двема Кишовим кућама у старом језгру града на посредан начин говоре о вредностима ових остварења. Може се рећи да је ово, у симболичком смислу, прво јавно признање делима академизма која су обележила архитектуру деветнаестог и почетка двадесетог века у Зрењанину – закључује историчарка уметности Весна Каравида.

Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједицама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.