ЗА ДЕСЕТ ГОДИНА 10 ПУТА ВИШЕ СТРАНАЦА У СРБИЈИ У овим секторима је мањак домаће радне снаге ЕВО ШТА КАЖУ БРОЈКЕ
Док се у домаћој јавности и даље говори о одласку наших радника у иностранство, што је вишедеценијска појава, паралелно се одвија процес који много мање примећујемо – долазак страних радника и њихово све веће присуство у готово свим секторима привреде.
Колико их заиста има, питање је на које не постоји једноставан одговор. Званична статистика бележи дозволе, али не и реално стање на терену. Управо зато процене за 2026. варирају од око 60.000 до више од 100.000 странaца који тренутно раде у Србији.
40.000 странаца с важећим дозволама, али…
Према подацима удружења Астра, на дан 31. децембра 2024. године у Србији је боравило 101.413 страних радника, већином мушкараца (59,1 одсто), при чему око 60 процената припада старосној групи од 25 до 45 година. Највише их је из Русије (52,4%), Кине (12,1%), Индије (4,5%) и Турске (4%). Број имиграната порастао је чак 9,5 пута од 2012. до 2023. године, са најизраженијим растом након 2020. Највећи прилив забележен је у Београду и Војводини, који заједно привлаче више од две трећине странаца.
С друге стране, средином 2025. у Србији је било више од 40.000 странаца са важећим дозволама. Међутим, укупан број издатих дозвола током године знатно је већи, јер исти радник може имати више дозвола, а многи долазе на краће, сезонске послове. Када се томе додају и они који раде без пријаве, добија се реалнија слика, по којој стручњаци процењују да у Србији тренутно ради и до 100.000 страних радника.
Процене за 2026. крећу се од 60.000 до више од 100.000 страних радника, док званична статистика и даље не прати реално стање на терену
Разлог за раст броја страних радника није тешко пронаћи. Србија већ годинама има мањак радне снаге, посебно у секторима који су физички захтевни или слабије плаћени. Грађевинарство је први и најочигледнији пример. Велики инфраструктурни пројекти, раст инвестиција и недостатак домаћих радника довели су до тога да су страни радници постали готово неизоставан део градилишта.
Томе треба додати и ангажовање страних компанија, па се све чешће стиче утисак да је домаћи радник на градилишту постао изузетак. Слична ситуација је у транспорту, где хронично недостају возачи, затим у угоститељству, где је све теже пронаћи куваре и конобаре, као и у прерађивачкој индустрији и логистици.
– Без ангажовања страних радника било би тешко организовати сезону. Домаћих радника нема довољно, а интересовање за овај посао опада. Странци попуњавају ту празнину, али је потребно време да се уклопе и науче стандарде рада – наводи Милан Б., менаџер једног ресторана у Београду, и додаје да проблем није само у недостатку радне снаге:
– Домаћи радници су или отишли у иностранство или не желе да раде овај посао за плату која се овде нуди. Ми смо били приморани да ангажујемо стране раднике. Има добрих, али има и оних који немају довољно искуства, па квалитет услуге варира, што гост одмах примети.
Жене међу страним радницима
У укупној структури страних радника доминирају мушкарци, што је очекивано с обзиром на то да највећи број ради у грађевинарству и транспорту. Ипак, жене су присутне – најчешће у угоститељству, услугама, администрацији и, код високообразованих миграција, у ИТ сектору и креативним индустријама.
Код неких националности, посебно међу мигрантима који долазе породично, удео жена је знатно већи, што мења социјалну слику мигрантске популације у Србији. Ипак, део њих остаје ван тржишта рада – често због језичке баријере и бриге о породици.
Изузетак су, примера ради, раднице из Кине, које су активно укључене у сектор трговине, где често учествују у вођењу породичних послова.
Посебан изазов, како истиче, представља велика флуктуација: „Највећи проблем је што радници не остају дуго. Научите човека посао, а он после неколико месеци оде даље. То ствара сталну несигурност – никада не знате с каквом екипом улазите у сезону.“
Пољопривреда, посебно у сезонским периодима, такође се ослања на стране раднике, нарочито на пословима бербе, рада у пластеницима и другим физички захтевним пословима које домаћа радна снага све чешће избегава.
Једна од честих заблуда јесте да су страни радници у Србији искључиво неквалификована радна снага. Подаци, међутим, показују другачију слику. Велики део чине радници са средњом стручном спремом: возачи, занатлије, кувари и оператери у производњи. Они су уједно и најтраженији. Истовремено, знатан је и удео високообразованих, нарочито међу мигрантима из Русије, међу којима има много стручњака из области информационих технологија, дигиталних услуга и предузетништва.