(ФОТО, ВИДЕО) ПОЛИВАЊЕ, СМЕХ И ЉУБАВ: СТАРИ БУЊЕВАЧКИ ОБИЧАЈ КОЈИ НЕ НЕСТАЈЕ Водени понедељак се у Верушићу обележава као некада
На северу Србије и данас живи обичај знан као Водени понедељак, када, другог дана Ускрса, момци поливају девојке водом.
Момци са свирцима на кочијама крећу од куће до куће, а девојке се крију. Многи би помислили да је овај обичај заборављен, али овде и даље живи пуним плућима. Овај буњевачки обичај, како кажу домаћини, изгледа готово исто као пре 70 до 80 година.
„Долазе момци са свирцима, домаћини их дочекају, девојке се посакривају, а онда их момци их траже. Коју год нађу, полију је хладном водом“, објашњава Стипан Крчелић, домаћин који је овог Воденог понедељка угостио поливаче.
Награда за поливене девојке стиже одмах.
„После девојке дају шарена јаја, поморанџе, нуде колачима, а они који су мало издашнији добију и чашу вина или ракије. Углавном је весело“, каже Крчелић.
На питање како је било када је он био млад, одговор је кратак и јасан:
„Исто овако. Дружили смо се, уживали смо. Једноставно, било нам је лепо и весело, важно нам је било само да се играмо.“
Крчелић се посебно сећа како се једва чекало да прође коризма.
„Једва сам чекао да будем поливач, јер је била коризма, није било прела ни окупљања. Када би прошла коризма и дошао Ускрс, почеле су припреме. Једва се чекало да се оде код младих, да се упознају, да се виде девојке. Ако је било лепо време, ишли смо напоље, у природу, на коњима“, присећа се он уз осмех.
Марија Милашин открива и детаљ који је некада био својеврсно мерило популарности међу девојкама.
„Када би прошло поливање, девојке би износиле напоље своје рухо које је било поливано. Она која је имала највише поливаног руха, имала је и највише поливача. То је значило да је најлепша и најтраженија, а све се сушило напољу да сви виде.“
Калина Ђорђевић каже да код овог обичаја највише воли то што увек пронађе занимљиво место за скривање. Њен поливач Дарио Мартон додаје да сваке године учествује.
„Ми младићи волимо да се окупимо и поливамо девојке. Обилазимо салаше и села и знамо где има младих девојака. То је прилика да им честитамо Ускрс, али и да, можда, пронађем сродну душу за цео живот, јер се у поливање иде за Ускрс, а свадбе се праве у септембру“, каже уз осмех Мартон.
Традицију данас чува и КУД „Александрово“ у Суботици, а Весна Такач испред овог уметничког друштва истиче да је поносна што се обичај одржава из године у годину.
„Ово радимо већ пет или шест година, ни сама више не знам тачно. Када смо почели, били смо неспремни, нисмо знали како, али смо се временом уходали, како Буњевци кажу. Данас имамо све више чланова и све више људи жели да види шта је то.“
Ове године КУД обележава Водени понедељак на чак пет локација – три у Жеднику и две у Верушићу.
„Цео дан смо у поливању. Девојке дарују момке и ките их зумбулима, нарцисима и другим пролећним цвећем. Важно је да се обичај одржи и остане у традицији Буњеваца, да се види како је некад било и како је данас“, објашњава Такачева и додаје: „И ја сам, када сам била девојка, радила исто ово. Нисмо били у ношњи, али сада млади желе и то.“
Водени понедељак је буњевачки народни обичај који се обележава у понедељак после Ускрса. Момци поливају девојке водом, а оне их заузврат дарују јајима, колачима и воћем, чувајући тако вековима стар ритуал који у Горњем Верушићу живи као да никада није ни престао.