СРПСКИ НАУЧНИЦИ НА ПРАГУ МЕДИЦИНСКОГ ЧУДА! Лек против рака и болести срца налази се у АКВАРИЈУМУ! Доктори тестирају терапију будућности на ЗЕБРИЦАМА- Ништа их не боли, а промениће човеку живот из корена
Мала акваријумска риба, зебрица, постаје велико оружје у борби против најтежих болести- од карцинома до срчаних обољења и Паркинсонове болести. Готово неприметна у свету науке до пре неколико година, данас је у фокусу српских истраживача који развијају потпуно персонализоване терапије за пацијенте.
Истраживања на њима спроводе др Александра Дивац Ранков и др Јована Јаснић из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, које истичу да ова врста има бројне предности у односу на друге лабораторијске моделе.
-Зебрица је један од најмањих кичмењака на којима је могуће радити експерименте, а има и других предности због тога што је спољашње оплођење, ембриони су провидни, могуће је пратити развиће и утицај одређених супстанци, и ембрион се брзо развија. Такође, трошкови су много мањи него мишеви, пацови- истиче за РТС1 др Јаснић.
Како даље наглашава др Дивац Ранков могу да се направе трансгене зебрице, које имају мутиране гене или да се у њих уносе репортер гени и тако виде појединачне ћелије, које буду флуоресцентне.
-Можемо да убацујемо људске гене и изазивамо болести и гледамо ефекте потенцијалних терапија- навела је.
Посебно је значајна једна њена способност- потпуна регенерација срца.
-Зебрица има способност да у периоду од 90 дана може да регенерише срце. То нам је занимљиво, па пратимо гене који учествују у регенерацији срца да бисмо нашли неке паралеле са хуманим системом- додала је др Дивац Ранков.
Ова истраживања отварају врата и новим терапијама у лечењу карцинома. На зебрицама је могуће тестирати и већ постојеће и експерименталне терапије, укључујући и оне за рак плућа и дојке, како би се за сваког пацијента пронашло најефикасније решење са најмање нежељених ефеката. Како даље објашњавају, то је тренутно у развоју и надају се да ће ући у клиничку праксу код нас.
Иако се ради о експериментима на живим организмима, научници наглашавају да се строго поштују етички стандарди.
-Радимо експерименте на ембрионима који су стари два дана. У том периоду немају развијене рецепторе за бол, а поред тога у свим експериментима користимо и анестезије. Експеримент се завршава до 5. дана развића, а оне до тог дана подлежу етичким нормама. Са те стране потпуно смо сигурно да тим рибицама не радимо ништа нажао. Бол не постоји. Већину експеримената радимо на ларвама и емрионима зебрица, а не на адултима- рекла је др Дивац Ранков.
Овај приступ је још увек у развоју, али научници верују да би ускоро могао да постане део клиничке праксе и у Србији, доносећи нову наду у лечењу тешких болести.