КО ИМА ПРАВО НА 50 ЕВРА ОД ДРЖАВЕ ЗА ГОРИВО? Грађани већ добијају новац, а услови су изненадили многе
Грчка је почетком ове недеље усвојила неколико мера које би требало да помогну грађанима и привреди да лакше преброде ценовни шок горива и електричне енергије изазван сукобима на Блиском истоку.
Влада је у понедељак најавила шему подршке вредну 700 милиона евра за смањење трошкова енергије за 23.000 малих и великих индустријских предузећа, кроз неколико различитих подстицаја и субвенција.
Предвиђено је тренутно смањење трошкова енергије за индустрију у износу од 100 милиона евра годишње током наредних пет година кроз повећану компензацију за трошкове загађења и 50 одсто смањења накнада за јавне услуге, преносе грчки медији.
Једна од мера односи се на трошкове загађења и она ће обезбедити додатних 75 милиона евра годишње, намењених за око 40–50 енергетски интензивних индустрија.
Такође, програм предвиђа и умањење од 50 одсто накнада за комуналне услуге које ће се примењивати на све индустрије у категоријама ниског, средњег и високог напона, уз процењени годишњи трошак од 26 милиона евра, а мера ступа на снагу 1. јула.
Инвестиције у зелене иницијативе, финансиране кроз Фонд за модернизацију стратешких инвестиција, износиће укупно 200 милиона евра. Фонд ће подржати улагања у електрификацију, системе за управљање енергијом, складиштење енергије и технологије за поврат топлоте, од којих се очекује уштеда енергије од најмање 10 одсто.
Од 30 до 60 евра за гориво
Како би ублажила повећане трошкове за набавку горива, грчка влада је покренула платформу за субвенције „Fuel Pass III“, која предвиђа исплате у року од 48 сати од подношења пријаве и одобрења.
Према овој шеми, квалификовани власници аутомобила добиће 50 евра, док ће тај износ за становнике острва бити 60 евра. Власници мотоцикала добијају 30 евра, односно 35 евра на острвима.
Мера се односи на појединце, укључујући и самозапослене, са пријављеним годишњим приходом до 25.000 евра за самце и 35.000 евра за брачне парове. Праг се увећава за 5.000 евра за свако издржавано дете, а процењује се да ће ови критеријуми обухватити око 75 одсто возача.
Субвенција се додељује свим квалификованим власницима путничких аутомобила, укључујући и дизел возила, која већ користе постојећу субвенцију од 20 центи по литру. Према подацима владе, „Fuel Pass“ од 50 евра еквивалентан је субвенцији од око 0,36 евра по литру.
Грчка економија у стабилној позицији
Председник Еврогрупе и грчки министар финансија Киријакос Пјеракакис оценио је да је Грчка на путу раста и у доброј позицији да ублажи последице кризе на Блиском истоку захваљујући стабилном расту, консолидацији јавних финансија и наставку реформи.
Он је навео да се за 2026. годину очекује привредни раст од 2,4 одсто, док би јавни дуг, који је некада био близу 210 одсто БДП-а, могао пасти испод 120 одсто до краја деценије. Према подацима Евростата за средину 2025. године, дуг је износио око 151,2 одсто БДП-а.
Иако се Европска унија суочава са новим енергетским притисцима, Грчка тренутно није директно угрожена, пре свега захваљујући разноврсним изворима снабдевања енергијом. Снабдевање гасом преко „Турског тока“ и ТАП-а није прекинуто, а утицај кризе за сада се углавном одражава на цене.
Рафинерије су већ обезбедиле алтернативне изворе снабдевања нафтом, док је компанија „Мотор Оил“ недавно набавила и прву пошиљку сирове нафте из Сједињених Америчких Држава.
Струја поново поскупљује
С друге стране, цене електричне енергије поново расту. После периода стабилизације, нови раст цена оптерећује буџете домаћинстава и привреде.
Некадашње ниже тарифе од 9 до 11 центи по киловат-сату замењене су ценама од 13 до више од 17 центи, док су такозване зелене тарифе достигле просек од 18 центи по kWh у априлу, у односу на 14,5 центи у марту.
Стручњаци упозоравају да потрошачи морају пажљиво пратити своју потрошњу и услове снабдевача, посебно када је реч о попустима за редовно плаћање рачуна.
У међувремену, извоз природног гаса из Грчке нагло је порастао – скоро четири пута у првом кварталу 2026. године, достигавши 5,99 терават-сати, што додатно учвршћује позицију земље као важног енергетског чворишта у југоисточној Европи.