ЖИВОТ У ИЗРАЕЛУ СЕ ВРАЋА У НОРМАЛУ Ево шта каже почасни конзул Србије о тренутној атмосфери у овој земљи “ВЛАДА ОСЕЋАЈ НЕВЕРИЦЕ И ПРОПУШТЕНЕ ПРИЛИКЕ"
Блиски исток поново је у фокусу глобалне пажње након недавно договореног примирја између Сједињених Америчких Држава и Ирана.
Како се на овај споразум гледа у Израелу за Euronews је говорио Александар Николић, почасни конзул Србије у Израелу, пружајући увид у комплексност ситуације и доминантна расположења.
Николић је истакао да је генерална атмосфера у Израелу "амбивалентна". Док с једне стране постоји природно људско олакшање и брзо враћање у нормалне токове живота, укључујући образовни систем, с друге стране влада осећај неверице и пропуштене прилике. Изузетак од нормализације је крајњи север земље, посебно Горња Галилеја, која је и даље под константним ракетирањем. Николић је поменуо да је само од јутрос Кирјат Шмона, главни град тог подручја, био мета седам напада.
Главни разлог за забринутост израелских безбедносних стручњака и шире јавности лежи у три кључне компоненте примирја, како их је навео Николић.
"Под један, непозната је судбина око 400 кг уранијума, 60 одсто обогаћеног. Под два, нема докрајчивања лансирних рампи, односно потенцијала лансирања ракета из Ирана ка Израелу. И три, оно што је свакако иманентно и што се тренутно дешава док ми говоримо, а што је и политички најтеже, импликација јесте да постоји извесна нејасноћа око укључености Либана у овај споразум, односно да ли је Хезболах овиме обухваћен".
Он је нагласио да, док кабинет премијера Нетањахуа и америчка администрација поричу да је Либан укључен у двоседмични прекид ватре, из Техерана стижу другачије информације, уз претње блокирањем мореуза уколико се наставе напади на Либан.
Питање Хезболаха у Либану, као и раније питање Хамаса у Гази, Николић види као "залеђено стање" које се не помера у другу фазу. Иако Израел војно располаже потпуном надмоћи и контролом, очекује се да либанска влада преузме контролу над војним присуством на југу земље, у близини линије раздвајања од Израела. Током претходног сукоба, названог у Израелу "Лављи крик", Израел се нашао под унакрсном ватром, не само од Хезболаха са севера, већ и од Хута из Јемена у последњој седмици рата.
Ситуација на северу земље била је посебно тешка. За разлику од других делова Израела где је систем за рано упозоравање радио ефикасно, становници Горње и Северне Галилеје, од Кирјат Шмоне до Наарије, нису имали такву заштиту.
"И ту је било цивилних жртава. У крајњој линији, све жртве овог рата названог у Израелу 'Лављи крик', њих 42 су цивили. Дакле, ту је најтеже стање", рекао је Николић.
Занимљиво је да су управо становници ових погођених градова језгро бирача Ликуда, странке премијера Нетањахуа.
Премијер Нетањаху је тренутно на мети оштрих критика израелске опозиције, која није задовољна тиме што је мировни споразум о прекиду ватре постигнут без, како тврде, учешћа Израела. Николић је објаснио да је израелско друштво, дуго подељено на либерално-секуларну и национално-религиозну компоненту, показало изузетну кохезију током "Лављег крика".
"Током операције 'Лављи крик', сте имали толико доминантну квалификовану већину, негде између 60 до 65 одсто, оних који су се залагали за наставак рата, доживљавајући исти јединственом приликом у тренутној глобалној политичкој констелацији, пре свега, наравно, мислећи на Вашингтон, да се коначно Израел суочи са егзистенцијалном опасношћу, са земљом која негира његово право на постојање, са земљом која је ушла у врло напредну фазу обогаћивања уранијума, односно где представља нуклеарни ризик", истиче.
Сада се то расположење претворило у превладавајуће разочарање, јер се сматра да су прилике пропуштене. Додатно, Николић наводи да је ситуација компликованија и у ширем међународном контексту, посебно када је реч о односима са земљама Персијског залива и потенцијалном проширењу Абрахамових споразума на земље попут Саудијске Арабије. Према Николићевим речима, осећај је да се уместо решења, Израел суочава са додатно закомпликованим стањем.