Дан тишине и строгог поста ВЕЛИКИ ПЕТАК JE НАЈТУЖНИЈИ ДАН У ХРИШЋАНСТВУ Звона ћуте, верници се моле, а једна ствар се сматра непримереном

"Оче, у руке твоје предајем дух свој", изустио је Син Божији на крсту, пре него што је његовим овоземаљским мукама дошао крај.

На Велики петак, најтужнији хришћански празник, не пева се и не весели. Нема јутрења и богослужења, не оглашавају се црквена звона, а многи верници овај дан проводе у строгом посту, тугујући за Исусом који је разапет на Голготи, подносећи жртву за људске грехове.

"Ево човека!", узвикнуо је Понтије Пилат показујући окупљеном народу Христа, крвавог од бичевања и трновим венцем крунисаног. Док је маса ликовала, римски префект је овим поступком хтео да докаже како је Исус само рањив, обичан човек. Наредивши да га разапну, церемонијално је опрао руке правдајући себе од одговорности, ни не слутећи колико ће тај чин променити ток историје човечанства. А тужном догађају претходили су последња вечера са апостолима и хапшење у Гетсиманском врту.

Путем бола до Голготе и окончања мука

"Исус Христ је са својим ученицима прошао долину Кедрон и упутио се ка Маслинској гори. Већ је прошла поноћ и месец је био пун. Кад су стигли у Гетсимански врт, рекао им је: "Останите овде и чекајте ме". Онда је отишао мало даље и спустио се на колена. Обузет жалошћу, у молитви је рекао Господу: "Нека буде онако како ти желиш". Кад се вратио код ученика, затекао их је како спавају. Пробудио их је: "Устаните! Дошао је час да будем предат својим непријатељима".

Убрзо је стигао Јуда са гомилом људи наоружаних мачевима и моткама. Знао је где би Исус могао да буде јер су често заједно долазили у врт. Пришао му је и рекао: "Здраво, Учитељу", и пољубио га. На то му је Исус одговорио: "Јудо, зар ме пољупцем издајеш?". А онда су га одвели. Мучили су га и бичевали.

Понтије Пилат није веровао да је Исус "цар јудејски" и то је оно што је Христа у његовим очима чинило невиним. Али, иста ствар је Христа чинила кривим у очима народа. У Јеванђељима је снажно наглашено да је Пилат на све начине покушавао да избегне извршење смртне казне. На све, осим једног, најједноставнијег и најприроднијег – да га прогласи невиним и да га ослободи.

Претходно је окупљеним Јеврејима понудио да пусти на слободу једног затвореника, као што је то био обичај пред Пасху, али народ је изабрао разбојника Вараву, док је за Христа повикао у глас: "Распни га! Распни га!". Војници су га мучили, вукли, шибали и ругали му се, ставивши му на главу трнов венац, а на плећа тешки крст на коме ће бити разапет и с којим је кренуо на Голготу путем који и данас, две хиљаде година касније, носи назив Улица бола.

"Боже, опрости им, не знају шта чине"

На брду су поставили три крста, за Христа и двојицу разбојника. Исус је био у средини. И после свих претрпљених мука и понижења, молио је свог Оца небеског да опрости људима, јер не знају шта чине.

Изнад главе су му ставили таблицу са натписом: "Исус Назарећанин, цар јудејски". Тужном призору сведочили су Богородица, апостол Јован, Марија Магдалена и Саломија, мајка синова Заведејевих. "Боже мој, Боже мој! Зашто си ме оставио?", узвикнуо је Исус на крсту преузимајући на себе грехе човечанства, у тренутку који се тумачи као највећа људска патња.

Кад је, око три сата по подне, свој дух предао Господу, сва природа побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, поотварали су се гробови, затресло се тло, стене попуцале... Над земљом се надвила апокалиптична тама. Тако су се обистиниле Христове речи да ће "и мртво камење сведочити живога Бога".

Нема и скамењена од бола, Девица Марија гледала је беживотно тело свог и Божјег сина. Пошто су му копљем пробили ребра да би се уверили да је мртав, војници су по Пилатовој наредби допустили Јосифу из Ариматеје, Никодиму и осталим Исусовим пријатељима да скину тело с крста, помажу га мирисима, обавију платном и положе у гроб издубљен у стени, на чији су отвор навалили огроман камен.

Обичаји на Велики петак

Сваке године на Велики петак оживљава у нама најтужнији тренутак у хришћанству. Величанствена тишина овог дана најављује већ извојевану победу у космичкој битки Богочовека против сила таме. Сатана је халапљиво прогутао мамац који ће уништити његову власт - Јагње Божије.

"Злим људима ништа није тако мрско и одвратно као добар човек. А уколико пред собом имају човека без икаквог греха, онда постају гори од звери, јер животиња убија и комада плен само да утоли глад, а човек то ради из најнижих побуда, да би уживао у туђим мукама." (Српска православна црква)

На дан је Спаситељ предао дух свом Оцу, у православним храмовима се износи плаштаница, симбол платна којим је обавијен пре него што је положен у гроб. Поставља се испред олтара, на посебно украшен одар. Верници јој прилазе с најдубљим поштовањем и целивају је.

На Велики петак не раде се физички послови у пољу, нити у кући (прање, шивење), јер је дан посвећен туговању. Строго се пости (храна се спрема на води), зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању на тренутак када је себе принео на жртву, из љубави према свима нама, наводи жена.блиц