Спрема ли се дигитална револуција у Србији? ВЕНЧАЊЕ БЕЗ МАТИЧАРА И ПАПИРА Само један клик за "Да"
У времену када се брзина мери кликовима, а не редовима на шалтеру, држава отвара врата једној новој идеји – да грађани и привреда сами кажу шта их највише кочи.
Иницијатива “Ти предложи – ми дигитализујемо” требало би да идентификује управо оне процедуре које највише троше време, новац и живце.
На порталу Канцеларије за ИТ покренута је анкета у којој грађани могу да предложе услуге које би волели да буду дигитализоване. До сада је стигло више од 200 предлога, међу којима и захтеви за онлајн венчањем, е-уписима на факултете и дигиталним верзијама диплома.
Циљ је, истиче директор те Канцеларије Михајло Јовановић, да послушају оне који се свакодневно суочавају са недостацима административног система.
Према његовим речима, грађани су највише заинтересовани за услуге које им штеде време и енергију, попут онлајн уписа деце у вртиће, предшколско, основне и средње школе. Такође, уверења о пребивалишту, извод из матичне књиге рођених, држављанство или возачке дозволе, као и доставе важних докумената директно на кућну адресу.
Иако је много урађено, попут е-фактура, е-боловања и е-архива, многе процедуре и даље зависе од папира.
„Мислим да би требало даље дигитализовати сигурно упис на факултете, високошколске установе. Уверење да се против њих не води кривични поступак и нешто што још немамо дигитализовано, а то је да сваки пут морају своју диплому да носе код нотара, да је овере и да на тај начин доказују да су завршили неки факултет или вишу школу“, истиче директор канцеларије.
Посебно указује да су на сајту добили много нових идеја од грађана шта би требало све да се дигитализује. Оставили су им рок од месец дана да пишу своје предлоге.
„Позивам све да нам пишу, али и кад прође овај позив, ми смо стално отворени према грађанима и привреди и стално ослушкујемо шта су њихове потребе“, нагласио је Јовановић.
За правна лица је већ доста тога дигитализовано. Од електронских фактура, електронских отпремница, сада је дигитализован и систем боловања, тако да послодавци целу комуникацију с Републичким фондом здравственог осигурања спроводе електронски.
Међутим, напомиње да послодавци и даље морају да физички достављају анексе уговора, потврде о годишњем одмору или решења о запошљавању.
Јовановић указује да би електронска комуникација са запосленима значила огромну уштеду за привреду и за животну средину.
„Сваки папир који се елиминише, чува део шуме. Е-управа је и зелена управа“, каже он.
Зато поред грађана, позива и привреднике да им путем сајта предложе своје идеје.
Поред државног дата центра у Београду, најављује и изградњу великог центра у Крагујевцу, који ће бити средиште дигиталне инфраструктуре. До краја месеца очекује се пуштање нових капацитета, а у складу са стратегијом "Србија 2030", планирају се и нови центри у Нишу и Новом Саду.
„Наш интерни циљ јесте да до 2030. године имамо привреду и друштво без папира и направићемо једну велику акцију да у потпуности дигитализујемо све услуге. Не ради се само о брзини, већ о поверењу у систем који функционише. Наша визија је Србија без шалтера, без чекања, без папира. Србија која ради за људе“, закључује Јовановић.