НБС ДЕМАНТОВАЛА ПРОЦЕНЕ ММФ-а Инфлациона очекивања “усидрена у границама циља“ НЕУТЕМЕЉЕНА ПРОГНОЗА ММФ-а О ИНФЛАЦИЈИ ПРЕКО 5% ОВЕ ГОДИНЕ У СРБИЈИ

Инфлациона очекивања финансијског сектора за годину дана унапред налазе се, према резултатима мартовске анкете агенције Нинамедија, на централној вредности циља Народне банке Србије трећи месец заредом.

Према резултатима априлске анкете агенције Блумберг, краткорочна инфлациона очекивања финансијског сектора задржана су на нивоу из марта и износе 3,5 одсто.

Краткорочна инфлациона очекивања представника привреде, према анкети агенције Нинамедија, задржана су на нивоу од 4,0 одсто из фебруара, при чему се други месец заредом налазе у границама циља Народне банке Србије.

Очекивана инфлација сектора привреде за две године унапред остала је на непромењеном нивоу из фебруара и износи 4,0 одсто, док је очекивана инфлација за три године унапред забележила пад са 5,0 одсто у фебруару на 4,1 одсто у мартовској анкети и налази се на најнижем нивоу од фебруара 2025. године.

Средњорочна очекивања сектора привреде наставила су да крећу у интервалу од 4,0 одсто до 5,0 одсто у последњих годину дана. 

"Макроекономска стабилност у земљи очувана упркос неизвесним глобалним условима"

Народна банка Србије (НБС) саопштила је данас, поводом пројекције Међународног монетарног фонда (MMF) по којој би инфлација у Србији могла да износи 5,2 одсто ове године, да је макроекономска стабилност у земљи очувана у изузетно неизвесним глобалним условима, као и да је инфлација и у марту остала испод централне вредности циља и износила 2,8 одсто.

Из Народне банке Србије истичу да су инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде усидрена у границама циља.

Међународни монетарни фонд је саопштио раније данас, после нове прогнозе, да би инфлација у Србији могла да буде нижа од пројектованих 5,2 одсто у 2026.

Народна банка Србије истиче да су пројекције рађене у условима изразите глобалне неизвесности изазване конфликтом на Блиском истоку, наводећи да ММФ очекује преношење ефеката тог сукоба и да ће се оно негативно одразити на изгледе раста светске економије, укључујући и Србију.

ММФ је данас констатовао да је инфлација у Србији након престанка важења Уредбе о ограничењу маржи забележила нижи раст од очекиваног и наводи да је у условима изразите глобалне неизвесности тешко припремити у кратком року конзистентан сет претпоставки које би биле коришћене у основном сценарију пројекција.

У саопштењу се наглашава да у таквим околностима, пројекције дате за сваку земљу понаособ овога пута не представљају централну пројекцију, то јест, највероватнији сценарио.

Уместо тога, овог пута пројекције су базиране на тзв. референтном сценарију, који укључује сет техничких претпоставки базираних на информацијама о кретању фјучерса примарних производа закључно са 10. мартом.

Када је реч о пројекцијама за Србију, у саопштењу се истиче да су светске цене енергената након закључивања пројекција знатно осцилирале, као и да је Влада Републике Србије предузела мере за ублажавање ефеката раста цена нафтних деривата, пре свега путем смањења акциза.

У саопштењу се истиче и да ће мисија Међународног монетарног фонда боравити у Србији у периоду од 23. априла до 5. маја поводом треће ревизије аранжмана из предострожности, када ће се процењивати текућа макроекономска кретања, и да ће након мисије објавити нове пројекције за Србију.

Креатори економске политике у Србији координирано спроводе мере ради очувања ценовне стабилности и ублажавања негативних ефеката екстерних шокова, кажу из НБС.

Држава је ограничила извоз нафтних деривата и смањила акцизе на деривате нафте, а Народна банка Србије наставља да води опрезну монетарну политику, уз одржавање релативне стабилности девизног курса.