БЕЗ НАФТЕ НИ ВЕШ НЕЋEМО МОЋИ ДА ПЕРЕМО Кaкo рат у Ирану празни рафове на неочекиваним местима
Када се говори о ратовима и глобалним кризама, најчешће се помињу цене горива, нестабилност тржишта или проблеми у снабдевању храном.
Међутим, постоји читав низ производа за које обичан човек и не помишља да зависе од нафте – све док се не појаве празни рафови. Један од таквих производа је детерџент за прање веша.
Последњих дана поједини потрошачи приметили су да у радњама недостају одређени брендови детерџената. Иако се на први поглед чини да је реч о уобичајеном поремећају у снабдевању, поставља се питање: да ли иза тога стоји нешто дубље? Одговор води директно до нафте. Како нафта завршава у детерџенту?
– Основни активни састојци детерџената су сурфактанти, хемијска једињења која омогућавају уклањање нечистоће и масноће. Управо ти састојци се у великој мери добијају из деривата нафте и природног гаса – каже хемичар Јован Милојков.
А ако хоћемо праве податке, треба да погледамо како изгледа пут од нафте до веш-машине: из нафте и природног гаса најпре се добијају базне петрохемијске сировине, попут етилена и пропилена, које хемијска индустрија даље прерађује у сложенија једињења, међу којима су и сурфактанти – кључни активни састојци детерџената, који омогућавају уклањање прљавштине и масноће. Због тога сваки поремећај на глобалном енергетском тржишту – било да је реч о расту цена, санкцијама или проблемима у транспорту – може да се пренесе на производњу широког спектра производа, укључујући и оне свакодневне.
Прашак за веш није једини. Практично сва кућна хемија има неку везу са нафтом, јер се већина активних супстанци добија из петрохемије. Детерџент за веш је само најочигледнији пример.
И детерџенти за судове, било да су намењени ручном прању или машинском, заснивају се на сурфактантима – супстанцама које омогућавају уклањање масноће и нечистоће. Те материје се у великој мери добијају из деривата нафте и природног гаса, што значи да и ова врста производа директно зависи од петрохемијске индустрије. Средства за чишћење купатила, подова или стакла на први поглед делују једноставније, али и она садрже раствараче, мирисе и површински активне супстанце, од којих многе имају петрохемијско порекло…
Србија има развијену петрохемију
Србија има развијену петрохемијску индустрију, чији је носилац панчевачка Петрохемија – највећи произвођач петрохемијских производа у земљи.
У њеним постројењима производе се базне сировине попут етилена и пропилена, као и полимери, који представљају основу за даљу хемијску прераду. Међутим, кључни састојци детерџената – сурфактанти – углавном се не производе у Србији у већим количинама, већ се увозе из развијених европских хемијских центара.
Чак и производи који делују као мање хемијски, попут освеживача ваздуха, ослањају се на деривате нафте – било кроз мирисне компоненте, било кроз носаче као што су аеросоли или гелови. Уз то, не треба занемарити ни амбалажу: пластичне флаше, чепови и дозатори у којима се ови производи налазе израђују се од полимера, који су директан производ петрохемијске индустрије.
Да ли то значи да можемо очекивати веће поремећаје на тржишту и стварне несташице? Стручњаци кажу – не. Иако је веза са нафтом неспорна, несташице детерџената ретко настају директно због недостатка сировина. Много чешће узрок треба тражити у кашњењу увоза, поремећајима у транспорту, логистичким проблемима у дистрибуцији, као и повећаној тражњи, нарочито ако имамо раније искуство с несташицама овог производа, па правимо залихе.
С обзиром на то да велики део брендова на српском тржишту долази из увоза, сваки застој у испорукама може да доведе до привремено празних рафова. Дугорочно, ситуација би могла да се промени само у случају озбиљних глобалних поремећаја, попут затварања кључних поморских рута или знатних прекида у снабдевању енергентима. У том случају ефекти би се осетили не само на детерџентима већ на читавом низу производа – од пластике до фармацеутских производа.