КАД ЈЕ ТЕШКО – КЕШ! Рат, глобална криза, блекаут - ЧУВАЊЕ ГОТОВИНЕ ЗА “ЦРНЕ ДАНЕ” као главни савет ЦЕНТРАЛНИХ БАНАКА Ево где „папир“ надмоћно доминира

Пољски министар финансија Анџеј Домањски, у интервјуу за Полсат њуз осврнуо се на питање чувања готовине код грађана у случају могућих дигиталних колапса.
Непосредан повод за ову расправу биле су препоруке Централне банке Естоније, која је саветовала својим грађанима да у домовима држе резерве готовине довољне за покривање бар недељу дана свакодневних трошкова. Разлог лежи у растућим ризицима од отказивања платних система, сајбер напада или дуготрајних нестанака струје.

Експерти наглашавају да би у случају великог поремећаја финансијске инфраструктуре, готовина могла остати једино доступно средство плаћања.

Упитан о овом питању, Домањски је истакао да "Пољацима нису потребни такви савети, јер као друштво већину своје уштеђевине већ чувају у кешу". Он је додао да није реч само о екстремним сценаријима попут рата – чак и вишесатни застоји у платним системима, какви су се дешавали последњих година, представљају реалну претњу.

Рекордна дигитализација уз страх од "блекаута"
 

Парадоксално, позив на чување готовине стиже у тренутку када безготовинско плаћање достиже врхунац популарности. Процењује се да између 70 и 80 одсто Пољака редовно користи картице и мобилно плаћање.

Ипак, упркос томе, већина становника Варшаве у анкетама потврђује да практикује одвајање готовине "за сваки случај". Разлози су бројни: од страха од сајбер напада и рестрикција струје (блекаута), до лекција научених током пандемије ковида 19 и актуелних међународних тензија.

За обичног човека свашта може да се деси: рат, глобална криза. Без готовине би настала трагедија, изјавио је један држављанин Белорусије који живи у Пољској.

Дигитални евро: Питање финансијског суверенитета
Један од кључних разлога за препоруке естонске централне банке је велика зависност Европе од америчких платних гиганата као што су Виса и Мастерцкард. Овај проблем је уско повезан са плановима Европске уније за увођење дигиталног евра.

Процењује се да се чак две трећине картичних трансакција у еврозони обавља путем ових америчких система, што отвара озбиљна питања о безбедности и финансијском суверенитету старог континента. Експерти и политичари упозоравају да би у екстремним сценаријима – попут геополитичких потреса, приступ овим системима могао бити ограничен, што би паралисало Европу.

Као одговор на ове изазове, ЕУ ради на сопственој инфраструктури чији би темељ требало да буде дигитални евро – јавни дигитални новац централне банке који функционише независно од приватних посредника. Према подацима Европске централне банке, уколико релевантне регулативе буду усвојене до краја године, прва емисија дигиталног евра могла би се очекивати 2029. године.

Нова правила ЕУ
Док се с једне стране наглашава важност готовине у кризама, нова регулатива ЕУ уводи додатна ограничења на промет већих износа.

Од 2027. године државе чланице биће обавезне да поставе лимите на готовинске трансакције. Према планираним правилима, исплате веће од 10.000 евра (или еквивалента у локалној валути) могле би бити подвргнуте додатним проверама, укључујући доказивање идентитета и, у неким случајевима, одобрење надлежних институција.

Ове промене су део шире политике ЕУ усмерене на сузбијање прања новца. За кршење нових правила предвиђене су ригорозне казне које могу достићи и до 150.000 евра.

Будућност финансија: Хибридни модел
 

Дебата о готовини и дигиталном евру показује да новац није само средство плаћања, већ и важан елемент државне безбедности и геополитике.

Европа се налази на прекретници: с једне стране тежи да поврати контролу над финансијским системом и осамостали се од глобалних корпорација, док с друге стране подсећа грађане на важност најједноставнијих, опробаних решења.

Као резултат тога, настаје нови модел финансијског функционисања: реалност у којој ће новчаник будућности садржати комбинацију новчаница, платних картица и дигиталног евра, где ће свака ставка имати другачију, али подједнако важну улогу, пише Јуроњуз.