НАЈДУЖИ ПУТ НА СВЕТУ ПРОЛАЗИ КРОЗ 14 ЗЕМАЉА, ДУГ ЈЕ ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДЕ КИЛОМЕТАРА! Путовање је авантура која траје месецима, ту пљуште невероватни рекорди!
Протеже се десетинама хиљада километара од Аљаске до Аргентине, али на једном делу пут потпуно нестаје, па путници морају да наставе авионом или бродом.
Када говоримо о путовању живота, тешко је пронаћи бољи пример од овог. Замислите само следећу сцену - чак 48 хиљада километара повезује Северну, Централну и Јужну Америку кроз 14 различитих земаља.
Легендарни Панамерички ауто-пут, познат и као Каретера Панамерикана ("Carretera Panamericana"), најдужи је пут на свету и једна од најпознатијих рута међу путницима. Међутим, само најупорнији и најстраственији авантуристи прелазе целу његову дужину.
Такво путовање обично траје месецима, често и дуже од годину дана, и води возаче кроз призоре нестварне лепоте, али се истовремено суочава са низом изазова и озбиљних опасности.
Прво, вреди разјаснити једну важну ствар. Панамерички аутопут није један, огроман аутопут који се простире преко континената. То је заправо сложена мрежа путева која се протеже кроз Северну, Централну и Јужну Америку, повезујући већину земаља на том огромном подручју.
Његова главна рута, којој се додају бројне гране, дугачка је око 25.800 километара и протеже се од Кружног пута на Аљасци до Пуерто Монта у Чилеу.
Иако се сматра једним од најпознатијих путева на свету, мало ко се одлучује да га заврши у целини, пре свега због његове импресивне дужине и изазова које такво путовање подразумева. Зато се често назива "мајком свих путовања друмом", према часопису "Денџероус родс".
На овој рути возачи стижу и до његове највише тачке, планинског превоја Черо де ла муерте (Cerro de la Muerte), који се уздиже на 3.451 метар надморске висине.
Земље повезане овим невероватним путем
Ова импресивна мрежа путева се најбоље види у два дела, северном и јужном. Северни део Панамеричког ауто-пута пролази кроз Канаду, Сједињене Америчке Државе, Мексико, Гватемалу, Ел Салвадор, Хондурас, Никарагву, Костарику и Панаму.
Јужни део повезује Суринам, Гвајану, Бразил, Венецуелу, Колумбију, Еквадор, Перу, Чиле, Аргентину, Боливију, Парагвај и Уругвај.
На територији Јужне Америке, грана се у неколико праваца, тако да не постоји само једна јединствена рута, већ читава мрежа која се прилагођава географији континента.
Џунгла која зауставља путнике
Међутим, Панамерички аутопут такође није континуирана путна мрежа. Наиме, постоји "рупа у вези" између његовог северног и јужног дела.
Наиме, овај прекид се налази на делу такозваних Интерамеричких путева, деонице дугој 5390 километара од Нуево Лареда у Мексику до Панама Ситија, и односи се на такозвани Даријенски јаз.
То је географско подручје кроз које нема пута око 100 километара, између Јавизе у Панами и Турба у Колумбији.
Разлози су вишеструки. Терен тамо је изузетно захтеван и непроходан, а изградња би имала штетне последице по екосистем.
Исто тако, припадници аутохтоних народа који живе у том подручју такође се противе изградњи.
Ова непостојећа деоница Панамеричког аутопута путује се или бродом или авионом.
Идеја о некој врсти транспортне везе између Јужне и Северне Америке датира још из 1889. године, док је сама идеја о Панамеричком аутопуту рођена 1923. године, али као јединствена, обједињена рута.
Међутим, ова визија се развијала и 1937. године Аргентина, Боливија, Канада, Чиле, Колумбија, Костарика, Ел Салвадор, Гватемала, Хондурас, Мексико, Никарагва, Панама, Перу и САД потписале су Конвенцију о Панамеричком ауто-путу, којом су се обавезале на брзу изградњу својих деоница ауто-пута.
Деоница која је пролазила кроз Мексико била је прва латиноамеричка деоница која је завршена.
Панамерички ауто-пут, посматран у целини, заиста је огроман подухват. Има много грана, што брутално повећава број километара, а такође пролази кроз најразноврсније могуће пределе, што значи и најразноврсније временске и климатске услове.
Исто тако, на неким деоницама пута стање је лоше, на неким местима возачи се суочавају са клизиштима, високим литицама и температурама, животињама и стоком на путу, деловима пута који се не могу прећи током кишне сезоне или екстремних зимских услова. Исто тако, пут понекад пролази кроз подручја сумњиве безбедности, на пример подручја која контролишу нарко-картели, а такође улази у пустиње и прашуме, глечере и планине...
Невероватни рекорди са најдужег ауто-пута
Међутим, као такав, он је апсолутни магнет за оне који желе авантуру живота или чак да уђу у историју захваљујући рекорду.
На пример, неки извори помињу да су га препешачиле две особе.
Први који је успешно завршио шетњу од Аљаске до Аргентине био је бивши британски морнар Џорџ Миган. У авантуру је кренуо 1977. године, а требало му је 2.425 дана да заврши дугу шетњу.
На том дугом путовању прешао је 30.608 километара. Американац Холи Харисон суочио се са сличним изазовом 35 година касније. Требало му је 530 дана да пређе нешто краћих 23.305 километара, пише Путни кофер.
Светски "моторизовани" рекорд на Панамеричком ауто-путу држи немачки возач Рајнер Зетлов и његов тим. 2019. године прешли су раздаљину од 22.500 километара за 10 дана и 19 сати, чиме су оборили сопствени претходни рекорд од 11 дана и 17 сати, који су постигли 2011. године. Да би прешли чувени Даријенски пролаз, користили су унапред заказани теретни лет.
