Археолози нису могли да верују шта су нашли у телу старом 1.600 година ХОМЕРОВА „ИЛИЈАДА” ЗАВРШИЛА У МУМИЈИ – АЛИ ЗАШТО?
Археолози су открили фрагмент папируса из Хомереове "Илијаде" у абдомену једне древне египатске мумије, што истраживачи описују као први познати случај коришћења грчког књижевног текста у процесу мумификације.
Научници су дошли до открића у Оксиринхусу, важном граду грчко-римског Египта, у мумији сахрањеној пре око 1.600 година у гробници из римског периода.
Мумија је откривена током ископавања које су између новембра и децембра 2025. године спровели истраживачи са Института за студије древног Блиског истока Универзитета у Барселони. Иако су грчки папирусни текстови раније проналажени у мумијама из истог периода, ти текстови су до сада углавном били повезивани са магијском или ритуалном употребом.
Овог пута истраживачи су пронашли нешто другачије – књижевни фрагмент из Илијаде, древног грчког епа који се приписује Хомеру и који се обично датира око 800. године пре нове ере. Текст је био постављен на абдомен мумије као део процеса балсамовања, што га чини неуобичајеним погребним предметом и ретким увидом у религијски живот у римском Египту.
Оксиринхус и даље открива неочекиване делове античког света
Мумија је пронађена у Оксиринхусу, познатом у фараонско доба као Пер-Меџед, једном од водећих градова грчко-римског Египта. Локалитет се налази у данашњем Ал-Бахнасу, око 190 километара јужно од Каира, близу Бахр Јусуфа, рукавца Нила.
Оксиринхус је одавно познат по великом броју налаза папируса, укључујући важна грчка књижевна дела. Истраживачи су навели да прави значај најновијег открића није само у самом тексту, већ у месту где је пронађен – унутар мумије припремљене за сахрану.
Према истраживачима, идентификовани текст потиче из такозваног "Каталога бродова" у другој књизи Илијаде, познатог дела које набраја грчке снаге окупљене пред Тројом. Илијада се фокусира на Тројански рат и судбину Ахила, главног ратника грчке стране, али се бави и темама попут части, поноса, судбине и смртности.
Истраживачи су навели да још увек не знају зашто је баш овај одломак изабран за сахрану. Ипак, његово присуство сугерише да су се књижевни текстови могли користити и у погребним обичајима, не само магијски списи.
Игнаси-Ксавиер Адиего са Одељења за класичне, романске и семитске језике рекао је да ово није први пут да наилазе на овако нешто.
"Ово није први пут да проналазимо грчке папирусе, увезане, запечаћене и укључене у процес мумификације, али су до сада њихови садржаји углавном били магијски", навео је.
Он је такође истакао да је Оксиринхус од краја 19. века дао многе важне грчке књижевне папирусне налазе, али да је права новина овде откриће књижевног папируса у погребном контексту.
Истраживачи су навели да је мумификација у Оксиринхусу током римског периода спајала египатске, грчке и римске праксе. Древни египатски балсаматори су обично чували тело више од 40 дана, користећи натрон, природну мешавину соли, како би исушили остатке пре умотавања у ланене завоје.
Уместо канопских посуда, које су се раније користиле у египатским сахранама за чување унутрашњих органа, балсаматори су у овом периоду често пунили тело очуваним материјалима и папирусима. Они су били запечаћени глином и стављани у грудну или карличну шупљину.
Шири контекст сахране такође је одражавао ово културно мешање, са ковчезима и омотачима који су често имали и египатске и римске мотиве.
До сада су ископавања у Оксиринхусу открила три гробне коморе од кречњака са мумијама из римског периода и украшеним дрвеним саркофазима. Раније кампање у древном граду откриле су и 52 мумије из Птолемејског периода, укључујући више од десет са "златним језицима", погребним симболом повезаним са припремом за загробни живот.
