ЛУЈ ВИТОН ПОНОВО ИЗНЕНАДИО ПУБЛИКУ Крзно од лана, коприве и конопље стигло на писту, али стара пракса није нестала
Једна од најпрестижнијих светских модних кућа, Луј Витон, изненадила је публику на недавно одржаној Недељи моде у Паризу, укључивши комаде од биљног крзна у своју женску колекцију за јесен/зиму 2026. године.
Иако имплементација иновативних материјала без окрутности представља значајан корак за ову модну империју, критичари истичу очигледну иронију – луксузни гигант и даље остаје један од последњих који одбија да у потпуности избаци право животињско крзно из своје производње. Како у својој анализи преноси светски портал Plant Based News, овај потез отвара важну дебату о томе колико су луксузни брендови заиста спремни на суштинске еколошке промене.
Крзно од коприве и лана уместо животињског
Звезда нове Луј Витон колекције био је прслук специфичне текстуре која подсећа на вучје крзно, а који је у потпуности израђен од биљних влакана. Иза овог материјала, названог Savian, стоји BioFluff, иновативна модно-технолошка компанија са базама у Паризу и Њујорку.
Њихово биљно крзно добија се од природних сировина попут коприве, лана и конопље. Линија Savian, која нуди еколошке алтернативе за традиционално крзно и јагњеће крзно, први пут је дебитовала на климатском самиту COP28 у сарадњи са дизајнерком Стелом Макартни, познатом по свом строгом веганском приступу моди. Занимљиво је да ова компанија не планира да се заустави само на одећи, већ ускоро лансира и линију Зеа, фокусирану на материјале за плишане играчке.
Први у иновацијама, последњи у етици
Одлука да се BioFluff материјали нађу на модној писти чини Луј Витон првим брендом унутар моћне LVMH групације који је пригрлио биљно крзно. Међутим, према писању Plant Based News-а, овај пионирски искорак уједно осветљава и велики парадокс.
Док модна индустрија широм света подлеже притиску јавности због еколошких и етичких проблема, Луј Витон се и даље држи употребе правог крзна.
Амбициозни план "Regeneration 2030"
Поред нових материјала, Луј Витон је недавно објавио и своју нову стратегију одрживости под називом „Regeneration 2030“. Њихови циљеви звуче врло охрабрујуће на папиру:
Смањење емисије угљен-диоксида за 68% до 2030. године (у поређењу са 2023)
Обнова и очување милион хектара станишта флоре и фауне
Смањење потрошње воде за 30% и увођење нових програма одрживог управљања водама на свим локацијама бренда.
Међутим, еколошки аналитичари упозоравају да овом плану недостаје оно најважније – конкретно објашњење како ће компанија заправо остварити те циљеве. Проблем је у томе што огромних 96% укупног загађења (угљеничног отиска) LVMH групације не долази из рада њихових фабрика, канцеларија или осветљења у луксузним бутицима. Право загађење настаје на самом почетку ланца, на фармама и местима где се узгајају и производе сировине од којих праве своју одећу и торбе.
Главни извори ових огромних емисија гасова са ефектом стаклене баште су управо производи животињског порекла. Производња луксузних вунених влакана и природне коже (углавном говеђе) захтева огромне количине ресурса и воде, генеришући стотине хиљада тона CO2 еквивалента.
С обзиром на то да се узгој животиња данас сматра једним од водећих узрока климатских промена, поставља се питање да ли један прслук од конопље може да надокнади штету коју прави масовна употреба коже и крзна, или је у питању само још један, добро упакован маркетиншки трик.
