(ФОТО) ВИЛА ХЕЛЕНА У ОПОВУ ПРЕТВОРЕНА У МУЗЕЈ! Ризница наслеђеног искуства предака, нематеријално културно наслеђе уткано у зграду и у сећања појединаца
У јавном простору Опова Вила Хелена увек се истицала као архитектонски атрактиван али запуштен објекат, неми историјски сведок догађаја минулог века.
Локалне власти су у минуле три године уложиле много у то да објекат реновирају и нађу му адекватну јавну намену. Уз подршку Покрајинског секретаријата за културу реализовани су пројекти реконструкције, адаптације и конзервације, као и пројекат опремања ентеријера.
Вила је снажно у колективном сећању грађана општине Опово, ризница наслеђеног искуства предака, нематеријално културно наслеђе уткано у зграду као и у сећања појединаца, па је одлучено да овај јавни простор послужи као музеј у коме ће се чувати артефакти везани за подручје општине Опово.
- Посао је при крају. Ми тренутно чекамо артефакте из Народног музеја Панчево, које добијамо на реверс на одређено време. То су вредни предмети са локалних налазишта, први пут на овај начин доступни локалној публици. Археолози су направили одабир, од праисторије до османског доба. Рударско геолошки факултет, поклонио је и примерке минерала и стена, геолошко наслеђе Србије. То такође чекамо - каже за „Дневник” Катарина Николић Ралић, директорка Општинске народне библиотеке која функционише као Културни центар са галеријом.
У оквиру поставке биће и ликовна збирка, збирка примењене уметности, етнологија, нумизматика, геологија, историјска фотографија и др.
- У процесу опремања објекта, осмишљавања музејског простора и формирања збирки, водили смо се чињеницом да је у овој вили некада неко живео. Било је неопходно сачувати њен дух и архитектонску аутентичност, те смо остали верни идеји да смо ми, као и они пре нас, али и они који долазе, пре свега чувари заоставштине наших предака - каже Катарина Николић Ралић и додаје да су се у процес укључили културни радници, институције и локално становништво.
Вилу коју је назвао Мис Хелена подигао је почетком прошлог века Михајло Манојловић, аустроугарски генерал српског порекла (1846–1905) и његова супруга Јелена (1863–1929). Њена архитектонска монументалност и историјско наслеђе чине је једним од најзначајнијих културно – историјских споменика Општине Опово. Просторно је планирана у стилу војвођанско-панонске архитектуре, као „кућа на лакат”. Генерал Ritter von Manojlovics игром судбине није стигао да ужива у вили, а сахрањен је у родној Глини на Банији. Вила је послужила као породични дом за супругу Јелену која је била ћерка оповачког трговца и до краја живота је живела у Опову. Вилу је наследила Јеленина рођака Јулија, која се удала за инжењера Миливоја Арачића, сина генерала Вукомана Арачића, прослављеног команданта Ужичке дивизије у Првом светском рату. Миливоје Арачић остварио је политичку карије и завршио као министар у ратној влади Милана Недића и касније у емиграцији. Власник виле од 1936. био је др Душан Дуда Бошковић, панчевачки адвокат и политичар. После Другог светског рата објекат је био школа све до 1983. за коју су природно везане бројне генерације, а касније је потпуно руиниран. Уместо реконструкције и заштите, бар оригиналног дела, зграда је постала привредни објекат, просторије су даване у закуп различитим фирмама, па су се у њој производили душеци, намештај и колачи, отварале продавнице, док је у једном делу био магацин овдашњег Црвеног крста.
Пропадање оригиналног централног дела виле било је видљиво већ у првој деценији овог века, због чега су, ради заштите, реновиране северозапа дна и југоисточна фасада. Међутим, то је било кратког даха. Фасада је поново почела да пропада, а касније је дошло и до урушавања кровне конструкције централног дела, који се нашао у критично девастираном стању, због чега је 2022. године покренута иницијатива за озбиљну реконструкцију и заштиту.
Пројекат “Дворци и велелепна здања Војводине – раскошни чувари историје“ реализује Дневник Војводина пресс доо, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.