Ево како у Србији можете да ОСТАНЕТЕ БЕЗ НАСЛЕДСТВА У овим ситуацијама суд има право да вас прогласи за НЕДОСТОЈНОГ НАСЛЕДНИКА

Закон то дефинише као недостојност за наслеђивање, а адвокат Лазар Борозан је објаснио у којим ситуацијама може до тога да дође.

Као прву ситуацију је навео да особа губи право на наследство у случају да је са умишљањем усмртила оставиоца или је покушала да то учини.

Друга ситуација је ако је неко лице принудом, претњом или преваром навело оставиоца да сачини или опозове тестамент или га је у томе спречио, казао је.

Трећа ситуација је, према његовим речима, ако је неко у намери да се спречи последња воља оставиоца уништио, сакрио или фалсификовао завештање.

Четврта ситуација је ако се неко огрешио о законску обавезу издржавања оставиоца или му је ускратио нужну помоћ. Све наведене ситуације се односе на недостојност. Суд по службеној дужности пази да ли је неко лице недостојно, рекао је.

Додао је да оставилац хипотетички може да опрости недостојност у облику који је потребан за завештање. Борозан је објаснио да то значи да би оставилац могао пре своје смрти да састави на папиру, својом руком, изјаву у којој опрашта недостојност и исказује жељу да га особа ипак наследи.

Напоменуо је да постоје још два правна института којима се губи право на наслеђе, искључење и лишење нужног наследног дела у корист потомака.

Нужни део у случају тестамента: Колико износи и ко може да га добије
 

Код искључења оставилац директно искључује из наслеђа наследника који се повредом неке законске или моралне обавезе теже огрешио о њега. У закону се наводе примери. Један од примера је ако се неко лице увредљиво или грубо односило према оставиоцу, навео је.

Други пример је ако је особа умишљајно учинила кривично дело према оставиоцу, његовом детету, брачном другу или родитељу.

Трећи пример је ако се лице одало нераду и непоштеном животу, оценио је.

Истакао је да суд, односно јавни бележник не ради искључење по службеној дужности. Указао је да оно мора да буде изражено на несумњив начин од стране оставиоца у облику потребном за завештање.

То значи да оставилац треба сам да изрази своју вољу. Ако је није изразио, нема искључења. Потребно је да у форми тестамента јасно наведе да некога искључује. Пожељно је да се наведе и узрок, рекао је.

Напоменуо је да узрок искључења мора да постоји у време оставиочеве смрти. 

Према његовим речима, доказивање овог искључења терети лице које се на исто позива. 

Борозан је навео пример који објашњава поменуту ситуацију.

Ако је оставилац имао ћерку и сина, а сина је искључио, терет доказивања остаје на ћерци, казао је.

Борозан је говорио и о трећем институту на основу кога особа може да изгуби право на наслеђе.

Ако је потомак, који има право на нужни део, презадужен или расипник, оставилац га може лишити нужног дела у корист његових потомака. У том случају је потребно да лице које се лишава има малолетно дете или пунолетно дете које је неспособно за привређивање, закључио је за Јуроњуз Србија Лазар Борозан.

Иако је право на наслеђе загарантовано законом, особа на основу три правна института може да остане без њега. У сва три случаја без наследства остаје захваљујући својим поступцима.