ИНТЕРВЈУ СА ОБРАДОМ ШКРБИЋЕМ
СКЦНС КОНАЧНО ДОБИО СВОЈ ПРОСТОР, АЛИ И САВРЕМЕНЕ ТЕХНИЧКЕ И ПРОДУКЦИОНЕ УСЛОВЕ Никад више програма на једном месту!
Три деценије од оснивања, односно 2024. године, Студентски културни центар Нови Сад (СКЦНС) коначно је добио сопствени објекат површине близу 3.500 квадратних метара у Улици Владимира Перића Валтера 5, у Кампусу новосадског Универзитета.
Нови простор, који је у потпуности опремљен за реализацију културних и уметничких програма, као и за административни рад установе, донео је пре свега техничке и продукционе услове који раније нису били доступни. То се односи на квалитет сцене, опреме, али и на могућност да истовремено буде реализовано више различитих програма, јер установа сада на располагању има мултифункционалну салу „Програмски погон” намењену за музичке, позоришне, филмске програме, Малу и Велику галерију као и кафе клуб.
Како је за „Дневник” појаснио директор СКЦНС Обрад Шкрбић, током протеклих година у изнајмљеном и донедавно једином програмском простору, СКЦНС „Фабрика”, на годишњем нивоу успешно су организовани бројни културно-уметнички догађаји. Према његовим речима, реновирање „Фабрике” знатно је унапредило квалитет програма, а у потпуности је финансирано средствима Града Новог Сада, док је нова зграда изграђена искључиво средствима Покрајинске владе, која је и оснивач.
Колико је нови простор утицао на концепт рада и да ли је нова инфраструктура омогућила реализацију програма који раније нису били могући?
– Раније смо све наше догађаје организовали у СКЦНС „Фабрика” и морали смо пажљиво да распоређујемо време, а некада и да одустајемо од одређених садржаја због недостатка слободних термина. Сада можемо паралелно да организујемо, рецимо, концерт, изложбу, представу и пројекцију филма. Такође, у новој згради имамо могућност реализације захтевнијих сценских продукција, савременог плеса, мултимедијалних пројеката и едукативних програма. Једноставно, услови за рад су сада адекватнији и имамо више могућности, док у СКЦНС „Фабрика” и даље организујемо програме који су више окренути ка алтернативним и супкултурним изразима.
Дигитално доба као изазов, а не препрека
Како допрети до генерација које културу најчешће конзумирају путем телефона и друштвених мрежа и да ли је тешко мотивисати младе да активно учествују у културном животу, а не само да буду публика?
– То је један од већих изазова данас. Друштвене мреже су важан канал комуникације, али саме по себи не гарантују заинтересованост за активно учешће. Најефикасније се показало укључивање младих кроз конкретне програме: радионице, отворене позиве, омладински театар, продукцијске процесе. Када постоји могућност да учествују, а не само да прате, однос према култури се мења. То је спор процес, али даје резултате.
Како публика реагује на промене и да ли примећујете промене у интересовањима младих када је реч о културним садржајима?
– Реакције на нови простор су изузетно позитивне, посебно када је реч о квалитету продукције. Што се тиче интересовања, примећује се да млађа публика често бира садржаје који су директни, визуелно јасни и комбиновани, на пример спој музике, перформанса и визуелне уметности. Наравно, важан је и одабир тема које су њима блиске. Истовремено, интересовање за традиционалније форме није нестало, али захтева другачији приступ у комуникацији и презентацији.
Да ли је повећан број програма или је фокус сада на квалитету и селекцији и да ли сте поставили одређене приоритете када је реч о програмским правцима?
– Број програма је и раније био велик, тако да квантитативно повећање није основни циљ. Оно што покушавамо да унапредимо јесте селекција и дугорочније планирање. Са већим капацитетима постоји и већа одговорност да се програми пажљивије бирају и да имају јаснији концепт. Приоритети су остали слични: развој публике, савремена уметност и подршка домаћој и регионалној сцени. Важан сегмент је и међународна сарадња, која омогућава размену знања и повезивање са другим институцијама, организацијама и професионалцима из Европе, што свакако доноси и захтева константно унапређење стандарда у продукцији и организацији.
За младе неафирмисане бендове и музичаре конципирали смо програм „R’n’R praksa”, како бисмо им помогли да направе своје прве озбиљне концертне кораке и представе свој ауторски рад публици
У протекле две године покренули смо нове програме. Омладински театар намењен је младима који воле позориште, без обзира на то да ли имају претходног искуства у овој уметности. Они су добили прилику да таленат, склоност и љубав према позоришној уметности, књижевности, сценским уметностима у најширем смислу, развијају и негују на нашој новој сцени. Недавно смо имали прилику да премијерно видимо и њихову прву представу „EXkurzija” која је побрала похвале публике. Новина у нашем раду је и Школа филма, коју смо осмислили како бисмо младима пружили прилику да се упознају са комплетним процесом настанка филма, без обзира на то да ли већ имају искуства у овој области или тек улазе у свет филма. Полазници су похађали радионице из сценарија, режије, камере, монтаже и глуме и кроз практичан рад уз подршку професионалних ментора, снимили филм „33. дан“, који смо у фебруару представили публици на премијерној пројекцији. Покренули смо и циклус филмских пројекција SKCinema, током којих публика имати прилику да ужива у ванвременским остварењима великих мајстора седме уметности, а програм обухвата како награђиване савремене филмове, тако и значајна домаћа остварења. За младе неафирмисане бендове и музичаре конципирали смо програм „R’n’R praksa”, како бисмо им помогли да направе своје прве озбиљне концертне кораке и представе свој ауторски рад публици. То значи да једном месечно у СКЦНС „Фабрика” организујемо концерте до три млада бенда који од нас добијају комплетну организацију наступа, односно техничку, организациону и промотивну подршку. Оно што је важно јесте да су сви поменути програми бесплатни.
Место за сусрет генерација
Ко чини највернију публику СКЦНС– студенти, средњошколци или шира јавност?
– Публика је разнолика и то се мења у зависности од програма. Студенти и средњошколци, односно млади јесу важна циљна група, али нису једина. На концертима и фестивалима често имамо ширу публику, док су радионице, едукативни програми и део позоришног садржаја више окренути млађима. Изложбе и филмски програм привлаче различите генерације.
Који су кључни планови Студентског културног центра Нови Сад за ову годину? Kоје програме бисте издвојили као окосницу овогодишње сезоне?
– Окосницу програма чине наши већ профилисани фестивали и манифестације, као што је „Ритам Европе!” којом од 2007. обележавамо 9. мај, Дан победе над фашизмом и Дан Европе, Новосадски стрип викенд, који ове године обележава две деценије постојања и који представља једно од кључних места сусрета аутора, издавача и публике заинтересоване за девету уметност, затим Фестивал савременог плеса „Tanz Platz”, који ове године обележава јубиларно десето издање и кроз сарадњу са европском плесном мрежом „Aerowaves” доноси савремене плесне продукције из целе Европе. Ту је и позоришни фестивал УПАД, који је специфичан по томе што активно укључује младе у процес селекције и продукције а усмерен је на промоцију и популаризацију позоришне уметности за младе и „To Be Punk” фестивал, на ком смо, у протеклих 18 година, угостили више од 200 бендова из целог света, афирмисаних светских ветерана, као и актуелних имена са домаће и регионалне сцене, обухватајући широк спектар жанрова. Важан део нашег рада је и издавачка делатност, кроз коју СКЦНС објављује музичка издања, стрипове и књиге. Посебан акценат ставља се на домаће ауторе, младе ствараоце и пројекте који настају у оквиру фестивалских и програмских активности.
У протекле две године покренули смо нове програме. Омладински театар намењен је младима који воле позориште, без обзира на то да ли имају претходног искуства у овој уметности
Осим тога, важно место заузимају и редовни програми – музички, који обухвата широк жанровски распон од алтернативне и рок сцене, world music-а, до других гитарских жанрова и класичне музике; ликовни, који се реализује кроз конкурсе, кустоске пројекте и сарадње; књижевни, који је усмерен на промоцију савремене продукције; филмски програм, који кроз пројекције и разговоре развија филмску публику и позоришни програм, који развијамо као ново место сусрета савременог позоришта, савременог плеса и едукације.
У овој години посебно бих издвојио Фестивал савременог плеса „Moving Balkans Showcase”, који организујемо у склопу истоименог европског пројекта, у оба наша објекта и на додатним локацијама од 13. до 16. маја. Тих дана Нови Сад ће бити тачка сусрета бројних уметника и професионалаца из области савременог плеса са подручја Балкана, а основни циљ пројекта је да се унапреди савремени плес у региону и позиционира као конкурентан на европској плесној сцени.
На који начин се бирају програми и да ли настојите да пратите трендове?
– Програм се формира кроз више механизама, иницијатива и идеје долазе од наших програмских уредника, као и са различитих страна, кроз сарадњу са партнерима и уметницима, путем конкурса, кустоских концепата… Пратимо савремене токове, али не покушавамо да градимо програм искључиво на трендовима. Важно нам је да се садржај уклапа у наше вредности као и да доприноси развоју публике и сцене. У неким случајевима то значи да се бавимо и мање видљивим или захтевнијим садржајима, који можда нису масовно популарни, али имају дугорочну вредност. Тако смо рецимо били носиоци европског пројекта „WomCom” који се бави оснаживањем стрип уметница и промоцијом њиховог равноправног третмана у смислу плаћања, видљивости и репрезентације, имиџом жена у стрипу, као и друштвеним променама које се одражавају на слику и улогу жена у стрипу. Сматрали смо да је ово важна тема која не заузима довољно простора у јавности и искористили смо прилику да ту ситуацију променимо.
Размена идеја
Колико је важно да СКЦНС буде и простор дебате, развијања културне сцене и живота младих, а не само забаве и на који начин се то постиже?
– То је важан део наше улоге. СКЦНС не би требало да буде само место за конзумирање садржаја, већ и простор за размену идеја. То се постиже кроз разговоре са уметницима, трибине, радионице и едукативне програме, али и кроз моделе сарадње као што је Фестивал „УПАД”, где млади учествују у креирању програма. Поменућу овде и лепу и продуктивну сарадњу коју имамо у склопу књижевног програма са Удружењем студената књижевности „Уликс” која је изнедрила низ књижевних вечери посвећених представљању младих и не само младих неафирмисаних и афирмисаних књижевника.
Колико се простора даје младим, неафирмисаним ауторима и на које начине помажете да млади развију своје идеје и замисли преточе у пројекте?
– То се реализује кроз конкурсе, продукцијску и техничку подршку, уступање простора, али и кроз менторски рад и укључивање у фестивалске програме. Посебно је важно да млади добију прилику да први пут представе свој рад, али и да кроз процес стекну искуство које им је потребно за даљи развој.
Реновирање „Фабрике” знатно је унапредило квалитет програма, а у потпуности је финансирано средствима Града Новог Сада, док је нова зграда изграђена искључиво средствима Покрајинске владе, која је и оснивач
Где данас видите место СКЦНС на културној мапи Новог Сада?
– СКЦНС видим као један од важних простора за културу и уметност, као и рад са младима. Нама је важно да будемо тачка сусрета која повезује различите актере, промовише и подржава како афирмисане тако и уметнике и ствараоце који тек граде свој израз и крче пут. Стога порука онима који још нису закорачили у СКЦНС је једноставна: информишите се о догађајима, одаберите оно што вам одговара и посетите нас. Трудимо се да понудимо разнолике програме, тако да верујем да ће свако пронаћи нешто што му је блиско.
Силвиа Ковач
