МИРОСЛАВ ТАЊГА, ЈЕДАН ОД ТРОЈИЦЕ СТРУЧЊАКА КОЈИ ТРАЈУ У АКТУЕЛНОЈ СЕЗОНИ НА КЛУПАМА СВОЈИХ ЕКИПА: Честе смене не доносе жељени резултат
Одавно устоличен обичај у српском фудбалу је да, када ствари не иду током који су управе клубова и навијачи замислили, цех први плаћају тренери.
У сезони која се лагано ближи завршетку, само тројица суперлигашких стручњака, успела су да од почетка првенства у континуитету предводе своје тимове и не доживе смену. То су Мирослав Тањга (Војводина), Радомир Коковић (Железничар) и Радован Ћурчић (Јавор Матис), а занимљиво је да су неки од чланова елите и по више пута, управо тренерским променама, настојали да усмере екипу у жељеном смеру и зауставе серије лошијих резултата.
О том својеврсном феномену у овдашњем фудбалу, шеф стручног штаба у новосадском суперлигашу, Мирослав Тањга, каже:
- Нисам убеђен да честе промене тренера на дуже стазе доносе жељени ефекат. Сваки стручњак који добије поверење, по мени, мора да се истрпи. Погледајте само, рецимо, Боде Глимт, чији тренер Кјетил Кнутсен предводи тим од почетка 2018. године, а и у осталим већим клубовима стручњаци добијају својеврсне бонусе, јер увек постоји могућност да наиђу лоши резултати у низу. Код нас, међутим, ако изгубите две или три утакмице, већ на оној четвртој ради вам се о глави. Не причам све ово да бих бранио струку, већ сам сигуран да за пар месеци не може нико да направи селекцију играча, да им „уђе у главе“, нити да успостави властите принципе у игри.
Наставио је тренер Новосађана да образлаже:
- Не знам, али чини ми се да већина наших фудбалских радника у тим сменама тражи и, барем за себе, проналази неки алиби за неуспех. Кривица за све пребацује се на тренере, јер је најлашке када се смени један човек. Некад, међутим, проблем могу да буду селекција и поремећени односи у датом клубу и да ти чиниоци заправо буду узрок нежељених резултата. Код нас стручњаци дођу усред сезоне, а да нису учествовали у селекцији играча, док, с друге стране, уколико су у томе имали свој учинак, а успеха нема, онда можемо да причамо о њиховој смени и верујем да би сваки тренер који имало држи до себе, после тога и сам отишао.
Осврнуо се Тањга на тренутно стање у ФК Војводина по том питању.
- Имали смо доста резултатских успеха у овој такмичарској сезони, у поређењу с ранијим годинама, без обзира на то што смо имали и велики одлив играча. Да вас подсетим, отишло нам је пет-шест стандардних првотимаца, али смо постојећи кадар уклопили добро, успут напунили клупску касу и на табели фино стојимо. Ипак, једно време и мој статус био је „шкакљив“, онда када смо изгубили две утакмице заредом. Шта је – ту је, тренери с тим морају да живе у Србији, али верујем да ће свест наших спортских радника с временом да се мења и на томе, сви заједно, морамо да радимо. Таквог радника данас је можда и теже направити него играча, пошто се у клубовима и они мењају као на покретној траци. Док не будемо имали праве спортске раднике који имају више стрпљења, слуха и знања, борићемо се с тим да се схвати да неке ствари не могу да се мењају у року од само два-три месеца. Ту не мислим на оне тренере који сами одлазе након тог периода, јер то је неко сасвим друго питање.
У нашем суперлигашком фудбалу не постоји средина која је имуна на смене стручњака, па то чине и Црвена звезда, Партизан, раније Војводина, као и велика већина осталих екипа.
- Владан Милојевић је био годину и по дана у Звезди и дошао је сада Деки Станковић, за ког се надам да неће тако брзо да оде. Заиста не знам каква је ситуација у Партизану, нити бих да је коментаришем, али очигледно постоје проблеми који су рефлектују и на тим, што мислим да не би требало да се дешава. У осталим клубовима, по мом суду, у многим стварима се греши, али, знате како, на све то не могу да утичем, нити бих волео да износим критике на рачун људи који, верујем, имају објашњења за потезе које вуку. У глобалу, никада нисам за смене тренера у кратком временском периоду, у којем, једноставно, нико од њих нема времена да нешто конкретније учини, јер не поседује чаробни штапић – додао је Тањга.
А. Предојевић
