Пет земаља не учествује због Израела
ПОЛИТИЧКЕ ТЕНЗИЈЕ ПРЕД ЕВРОВИЗИЈУ (ВИДЕО) Јубиларно издање у Бечу још није ни почело, а ВЕЋ ОБЕЛЕЖЕНО СКАНДАЛИМА и неизвесношћу! СРБИЈИ СЕ ПОСЛЕ ПРОБЕ СМЕШИ ФИНАЛЕ
Најпознатији музички фестивал, „Песма Евровизије”, ове године биће одржан од 12. до 16. маја у главном граду Аустрије, након што је прошле године победу на овом такмичењу однео аустријски представник Јоханес Пич, с уметничким именом JJ.
Директан пренос од 21 час све три вечери ћемо, као и сваке године, пратити путем првог програма Радио-телевизије Србије. У уторак и четвртак на програму су полуфинала, док је велико финале заказано за суботу, када ће бити познат победник 70. издања такмичења. О крајњем исходу одлучиће збир гласова публике из целе Европе, али и стручног жирија који ће у земљама учесницама оцењивати све такмичаре. Након што је 2022. године одлучено да у полуфиналу гласа само публика, стручни жири се ове године враћа и у те две вечери, па ће о томе ко ће певати у финалу одлучивати и гласови публике и стручног жирија и то у односу 50/50.
Мрачнији тонови српских представника
Србију ове године представља бенд „Лавина” са песмом „Крај мене“. Наступ у првом полуфиналу и то на самом крају вечери, под редним бројем 15, могао би да буде значајан адут, имајући у виду да таква позиција често оставља снажнији утисак на публику. Лука и Павле Аранђеловић, Андрија Цветановић, Бојан Илић, Никола Петровић и Павле Самарџић покушаће да освоје публику својим моћним наступом.
Кладионичари им, пак, нису наклоњени, па им се предвиђа 24. место, али и пролазак у финале. Новинари и фанови „Евровизије” који су имали приступ њиховим пробама на великој сцени у Бечу тврде да је овај бенд значајно унапредио свој наступ на домаћем избору у Београду, задржавајући мрачни тон песме и њиховог визуелног идентитета. Фронтмен бенда Лука сада има већи костим са металним оклопима, који ће, сви су изгледи, имати важну улогу у њиховом перформансу. Уз костим, у њиховом наступу неизоставан је и мач који је овога пута, наводно, забоден у стену низ коју тече лава, који служи као сталак за микрофон.
Од експеримента до телевизијског спектакла
Европска радиодифузна унија (ЕБУ) и њене чланице овим издањем, иначе, започињу обележавање 70. годишњице такмичења кроз целогодишњу прославу музике, креативности и повезивања. Од својеврсног телевизијског експеримента из 1956. године, када је одржано прво издање такмичења, „Евровизија” је годинама прерасла у прави спектакл који прелази и границе Европе, из које је потекла. По први пут после скоро деценије, „Песма Евровизије” ће се уживо преносити на Јутјубу у Сједињеним Америчким Државама. ЕБУ је, такође, најавио и прво ново међуконтинентално издање такмичења од његовог оснивања „Eurovision Song Contest Asia”, које ће бити одржано у новембру 2026. Домаћин првог издања биће Бангкок, а догађај ће окупити емитере из целог азијског региона.
Политичке тензије ставиле сукоб испред музике
И док ЕБУ већ увелико својим саопштењима тврди како ова годишњица „слави јединствену способност такмичења да повезује људе преко граница и генерација” те да су поносни што је „Евровизија” симбол радости уз препознатљив мото „Уједињени музиком”, фанови, али и бројни уметници бесни су и позивају на бојкот јер сматрају да је учешће Израела неприхватљиво док траје рат у Гази, имајући у виду да је Русији због сукоба са Украјином, 2022. године забрањено да се такмичи. Због тога је и пет земаља повукло своје учешће, а међу њима су: Шпанија, Холандија, Ирска, Словенија и Исланд.
За разлику од претходних сезона, овогодишње такмичење окупља свега 35 земаља, што је најмањи број учесника у последње две деценије. Разлози нису само финансијски или организациони, већ пре свега политички. Више националних емитера одлучило је да се повуче из такмичења, чиме је „Евровизија” први пут после дужег времена остала без неколико традиционалних учесника. У сенци музике, поново су се нашле геополитика и питања граница које би овај формат, барем декларативно, требало да превазилази. Расправе о учешћу Израела, али и даљој забрани Русије да наступа, довеле су до отворених неслагања унутар евровизијске заједнице, али и до подела међу публиком. Упркос томе, организатори инсистирају на континуитету и неутралности такмичења.
Фински неочекивани дуо највећи фаворит
На сцени, међутим, влада потпуно другачија динамика. Све је спремно за наступе свих 35 земаља, које ће покушати да освоје срца гледалаца из целе Европе. У великом финалу већ су пласиране земље из чувене Велике петорке, највећиг финансијскиг доприносиоца такмичења и прошлогодишњи победник: Аустрија, Француска, Немачка, Италија и Велика Британија. Са ове листе овога пута изостала је Шпанија, која због учешћа Израела, неће имати свог представника.
Редослед учесника у првом полуфиналу:
1. Молдавија – Satoshi („Viva, Moldova!”)
2. Шведска – Felicia („My System”)
3. Хрватска – Лелек („Андромеда”)
4. Грчка – Akylas („Ferto”)
5. Португалија – Bandidos do Cante („Rosa”)
6. Грузија – Bzikebi („On Replay”)
7. Финска – Linda Lampenius x Pete Parkkonen („Liekinheitin”)
8. Црна Гора – Тамара Живковић („Нова Зора”)
9. Естонија – Vanilla Ninja („Too Epic To Be True”)
10. Израел – Noam Bettan („Michelle”)
11. Белгија – Essyla („Dancing on the Ice”)
12. Литванија – Lion Ceccah („Sólo Quiero Más”)
13. Сан Марино – Senhit („Superstar”)
14. Пољска – Alicja („Pray”)
15. Србија – Лавина („Крај мене”)
Редослед учесника у другом полуфиналу:
1. Бугарска – Dara („Bangaranga”)
2. Азербејџан – Jiva („Just Go”)
3. Румунија – Alexandra Căpitănescu („Choke Me”)
4. Луксембург – Eva Marija („Mother Nature”)
5. Чешка – Daniel Zizka („Crossroads”)
6. Јерменија – Simón („Paloma Rumba”)
7. Швајцарска – Veronica Fusaro („Alice”)
8. Кипар – Antigoni („Jalla”)
9. Летонија – Atvara („Ēnā”)
10. Данска – Søren Torpegaard Lund („Før Vi Går Hjem”)
11. Аустралија – Delta Goodrem („Eclipse”)
12. Украјина – Leléka („Ridnym”)
13. Албанија – Alis („Nân”)
14. Малта – Aidan („Bella”)
15. Норвешка – Jonas Lovv („Ya ya ya”)
Судећи по кладионицама, победа се за сада смеши Финској. Ову земљу представља неочекивани дуо - виолинисткиња Линда Лампениус и певач Пете Парконен.
Њихов наступ описује се као спој класичног израза и савременог поп звука, потенцијално привлачан и жирију и публици. Ове године, ипак, нема великих фаворита, а сви су изгледи ни будућих хитова, који су, бар судећи по претходним годинама, знали унапред да одреде судбину појединих земаља. Стога је крајњи исход до самог финала неизвестан, те ће све зависити од наступа уживо. У години обележеној тензијама остаје отворено питање да ли ће публика гласати политички или ће, макар на неколико вечери, музика ипак имати последњу реч.
Владимир Бијелић
