СПЦ И ВЕРНИЦИ ОБЕЛЕЖАВАЈУ ПРАЗНИК ТРИ ВЕЛИКА СВЕТИТЕЉА Славе се Свети Бранко, Свети Сава Стратилат и Свети Сава Ердељски
Српска православна црква и њени верници данас славе три свеца, Светог свештеномученика Бранка, Светог Саву Стратилата и Светог Саву Ердељског.
Свети свештеномученик Бранко
Бранко Добросављевић рођен је 4. јануара 1886. године у Скадру код Војнића. Завршио је осам разреда гимназије за испитом зрелости и богословију у Сремским Карловцима 1908. Рукоположен је за ђакона 15. марта, а за презвитера 22. марта 1909. Службовао је у парохијама у Бувачи, Радовици и Вељуну.
Одликован је Орденом Светог Саве и Орденом југословенске круне петог степена. На Ђурђевдан 6. маја 1941. године – на дан своје крсне славе – проту Бранка ухапсиле су усташе које је предводио Иван Шајфор из Вељуна. Тога дана ухапшено је преко 500 Срба, међу њима и свештеник Димитрије Скорупан, парох из Цвијановић Брда, и син проте Бранка Небојша. Најпре су били заточени у жандармеријској станици у Вељуну, а сутрадан (7. мај) одведени су и поубијани код Хрватског Благаја у шуми званој “Кестеновац.” Усташе су натерале проту Бранка да своме живом сину чита опело. Године 1946, моченичке мошти проте Бранка и осталих страдалних Срба пренесене су у заједничку гробницу у Вељуну.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве прота Бранко Добросављевић проглашен је за свештеномученика и унет у именослов Српске цркве као свети.
Тропар (глас 4):
И нравом причастник, и престолом намјестник апостолом бив, дјејаније обрјел јеси Богодухновене во видјенија восход: сего ради слово истини исправљаја, и вјери ради пострадал јеси даже до крове, свјашченомучениче Бранко моли Христа Бога спастисја душам нашим.
Свети мученик Сава Стратилат
У време цара Аврелијана живео је у Риму и имао чин војводе. Пореклом је био од готског племена. Посећивао је често хришћане по тамницама и помагао их својим имањем. Због велике чистоте и поста дата му је од Бога власт над духовима нечистим. Када је био оптужен као хришћанин, он је смело стао пред цара, бацио је пред њега свој војнички појас и јавно исповедио Христа Господа. Био је мучен разним мукама, шибан, гвожђем струган, свећама опаљиван. Он није подлегао тим смртоносним мукама, јавио се жив и здрав. Његови другови, војници, видећи очигледно, да Бог помаже Сави, примили су веру Христову. Њих 70 одмах су по наредби царевој посечени. Светом Сави јавио се у тамници сам Христос Господ у великој светлости и крепио је мученика. Потом је Сава био осуђен на смрт потапањем у воду. И био је бачен у дубоку реку, где је предао душу Богу, 272 године. И душа му оде ка Господу, коме је веран остао у мукама.
Тропар (глас 4):
Оставивши појас земаљског достојанства и почасти, страдалче, пред мучитељем, лажљивим царем, Христа Бога Истинитог си исповедао, и због тога си многа страдања поднео, славни. Зато си се прекрасним венцем победе украсио од Цара над царевима и с Небеским војскама светло преукрашен предстојиш Њему: Моли Га, Свети Саво, да спасе душе наше.
Свети Сава II, митрополит Ердељски
Светитељ Сава (пре монашења Симеон) родио се у угледној породици Бранковића. Поред Саве II, ова породица је дала још три епископа: Саву I, Матеја и Лонгина. Његов рођени брат био је чувени историограф гроф Ђорђе Бранковић.
За митрополита Ердељског Сава је изабран после повлачења митрополита Лонгина 1656. године. Одмах након хиротоније успоставио је добре односе с Пећком патријаршијом. Боравио је 1668. године у Москви, где је од цара молио да утиче на побољшање положаја православних верника у Банату које су угњетавали протестанти.
Услед организоване завере светитељ Сава је 1680. године утамничен. Ослобођен је заузимањем влашког кнеза Шербана. Упокојио се 1681. године измучен тешком и неравноправом борбом коју је водио да би заштитио православне у Банату.