ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ
НА ДАНАШЊИ ДАН НАТО ЈЕ НИШ ЗАСУО КАСЕТНИМ БОМБАМА И ГАЂАО КИНЕСКУ АМБАСАДУ Цивили као мета и дипломатски удар који је променио свет
На данашњи дан 1999. године, током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, град Ниш је погођен касетним бомбама у једном од најтежих напада на цивилне циљеве током рата.
Напад је изведен у поподневним часовима и обухватио више густо насељених и прометних градских зона.
Погођени су простори Нишког универзитета, Велике нишке пијаце, Централне аутобуске станице и Клиничког центра, као и околне стамбене четврти. Касетна муниција је изазвала велика разарања, остављајући иза себе велики број неексплодираних средстава и дуготрајну опасност по становништво.
У овом нападу живот је изгубило 16 цивила, међу којима и трудница у седмом месецу трудноће. Више десетина људи је рањено, а градска инфраструктура претрпела је озбиљна оштећења. Догађај је остао дубоко урезан у колективно сећање града Ниша као симбол страдања цивила у ратним условима.
Истог дана, само неколико сати касније, ратни сукоб добија нову и међународно осетљиву димензију. У току НАТО агресије на СР Југославију, 7. маја 1999. године у 23:45 часова, погођена је Амбасада Народне Републике Кине у Београду.
Амбасада је погођена са више сателитски вођених бомби Mark 84 JDAM (Joint Direct Attack Munition), испаљених са америчког стратешког бомбардера B-2. У нападу је живот изгубило троје кинеских новинара — Шао Јунхуан (Shao Yunhuan), Ксу Ксингу (Xu Xinghu) и Жу Јинг (Zhu Ying) — док је више од двадесет службеника амбасаде рањено.
Бомбардовање кинеске амбасаде изазвало је оштре међународне реакције и представљало догађај без преседана у савременим дипломатским односима. Инцидент је додатно заоштрио глобалне политичке тензије и оставио дуготрајне последице по међународно поверење и односе великих сила.
Догађаји у Нишу и Београду истог дана остају упамћени као једни од најдраматичнијих тренутака током НАТО бомбардовања 1999. године, са дубоким људским, политичким и историјским последицама.