окоТВоко: Од четири до пола седам

Ових дана поново је звезда друштвених мрежа, посебно Тиктока пошто је објављена њена експлицитна гласовна порука у којој у детаље описује шта са једним младим момком ради од 4 до пола 7 ујутру. 

Мреже су се просто успалиле, јер „ови зидови душе немају”. Снимљено је толико шаљивих видео-клипова, али, на крају, популарна Новосађанка објавила је песму која носи назив „Од 4 до пола 7”. Неће је слушати само они мученици који морају да раде од девет до пет за мале паре. 

Јавност се поделила на оне који би волели да су на њеном месту и на оне који су шокирани начином њеног изражавања. Више је оних који кажу „шта би дали да су на Дарином месту”, бар сам тако чуо од таксиста, стоматолога и трговаца некретнина.

И то је судбина звезде, која не сме никога да остави равнодушним. И ово је маркетиншки добар трик. Радојку Аџић „боли уво за све”.

Није битно шта је рекла нека Ружица, ликуша из Бешке, него шта је рекла Дара Бубамара. И то је у реду. Она пуни арене, клубове, вози добра кола и они који су одрасли уз њену музику сматрају је секс симболом. 

И ја сам је пет пута гостио у емисијама јер је забавна. Њене комшије са Сателита рекли су у емисији „Метар мога села” да им је жао што Рада Бубамара није више она стара коју знамо са почетака каријере када је певала песме као што су: „Кошава са Дунава”, „Било је пролеће”, „Месечина”... 

Као у време кад је гостовала код Милована Илића Минимакса са Чкаљом и Мијом Алексићем, далеке 1994. године на ТВ Политика или кад је у емисији са Ксенијом Пајчин имитирала Лепу Брену. 

Да је остала она слатка мала девојчица са кикицама, како је знамо са НС плуса, од ње не би остало ништа, остала би само лепа успомена. Дара се прилагодила времену. 

Чувена су њена препуцавања са Александром Радовић у такмичењу „Пинкове звезде”. То је био судар два концепта. Сељачење против лажног  урбаног. Све на мишиће и по сваку цену. 

Хајде да избегнемо шатор у коме је Венди и да избегнемо досадне певаче који би да се фолирају. Знам за човека из Ровиња који је због Радојке дошао у Београд да гледа њен концерт. Занимљиво је да се и његова мајка звала Радојка. Све је у реду. 

Дара вози најбоље аутомобиле, јури кроз Нови Сад. Има најбоље фрајере и то згодну пилетину. Али, да ли је то систем вредности којим морамо сви да се прилагодимо? Да ли по цену успеха свака приватна порука или снимак треба да процури у јавност? 

Да ли се треба гурати добрим песмама или скандалима? Ако мене питате, свиђа ми се она Дара из старих добрих времена, која је певала „Кошаву са Дунава”. Али, изгледа да је кошава однела романтику, пристојност, мистичност естрадних звезда. 

Мени нимало није смешно ово што гледамо на телевизијама. Мени је тужно чиме се ми бавимо у медијима када имамо много већих проблема и мука. Одлично урађен кризни PR - неко је, по обичају, издао пријатељицу или је све смишљено у естрадном политбироу, који нам одавно испира мозак.

Што би рекли, сељачка забава за сиротињу, док неки живе живот од 4 до пола 7. Није крива Дара, она је добар човек и воли да помогне и није крива што воли да ужива од четири до пола седам. 

Није ни крива што мисли да је најбоља риба на естради и што је претерала са показивањем богатства у земљи где има пуно оних који могу само да воајеришу и да јој завиде. Нису криви ни силикони.

Криви смо ми, јер смо такви какви смо. Зато свима фали да имају шта да раде од четири до пола седам. Ипак, мислим да га је мало претерала, али - то је Радојка.

Александар Филиповић