Отворен Павиљон Србије на Бијеналу у Венецији ТАМАРА ВУЧИЋ: УМЕТНОСТ ЈЕ НАЈТРАЈНИЈИ САВЕЗНИК НА ПУТУ МИРА Овде је Костић написао једну од најлепших српских љубавних песама

У времену изазова и подела, наша је дужност да то и гласно изговоримо: мир није случајност. Он је свесна одлука. А уметност је његов најтрајнији савезник на том путу. И нека ова изложба посведочи тој истини, рекла је Вучић пред бројним званицама.
 

У Павиљону Србије изложбу аутора Предрага Ђаковића "Преко Голготе до васкрса" је отворио министар културе Никола Селаковић, а у свом обраћању Вучић је рекла да се налазе у граду који је вековима био место сусрета различитих цивилизација, култура и идеја. 
 

Према њеним речима, у Венецији, на раскршћу медитеранских трговачких путева, растао је и обликовао се јединствен дух, као амалгам различитих цивилизација и њихових филозофија. 

Место додира Истока и Запада, хуманизам и ренесанса фокусирани су на идеалног човека и његово укупно достојанство, док дах Истока освежава и обогаћује тај дух филозофијом склада и божанске хармоније. На тај начин настаје оригиналност венецијанских видика, оценила је Вучић.
 

Напоменувши да су венецијански видици "неминовно оставили велики и неизбрисив траг и у историји нашег српског народа", Вучић је подсетила да је Венеција Србима дала прву краљицу Ану Дандоло, унуку млетачког дужда Енрика, која се 1217. године удала за краља Стефана Првовенчаног. 
 

Она је додала да су се овде за време отоманске окупације, штампале преко потребне православне књиге. 
Овде је Лаза Костић, загледан у цркву Санта Мариа дела Салуте 1895. године, написао истоимену једну од најлепших српских љубавних поезија, учинивши тако овај град и његову емоцију приступачним целом нашем народу. Ово су наше асоцијације на Венецију, а прва међу њима је свакако љубав", оценила је Вучић. 
 

Према њеним речима, од оснивања Бијенала у Венецији 1895, а посебно од увођења националних павиљона 1907. године манифестација превазилази изложбу уметничких радова и постаје простор у коме се државе представљају, огледају и препознају. 
 

Вучић је подсетила да је своје место на Бијеналу 1938. године добио и српски народ, када је кнез Павле Карађорђевић као "човек изузетног образовања, европског духа и дубоке привржености уметности", својим средствима купио павиљон.
 

Уметност је била његов смисао. Школован на Оксфорду, васпитан у духу те интелектуалне традиције, он је разумео да култура није само украс државе, већ њен истински темељ, нагласила је Вучић.
 

Према њеним речима, куповина нашег павиљона 1938. године била је порука "да културну политику сматрамо средством разумевања, да уметност може бити универзални дипломатски језик, неретко чак и снажнији од политике, да је она пресек индивидуалности и универзалног божанског поретка". 
 

Вучић је додала да је Кнез Павле добро разумео да се односи међу народима не граде само уговорима, већ и суптилном, често недовољно видљивом и одмах опипљивом сарадњом, путем дефинисања заједничког простора. 
 

Тај простор, колико год био мали, представља спас и наду. Тај простор је уметност, оно поље на којем су се разлике превазилазиле и где су се људи могли сусрести и разговарати о уметности и лепоти, рекла је Вучић.
 

Према њеним речима, павиљон подигнут на Сант'Елени остао је место сусрета уметничких визија и симбол идеје да култура може бити темељ односа и спас. 
 

Не смемо заборавити да је 1938. последња година мира на подељеном старом континенту. Управо у таквом историјском тренутку, на самој ивици суноврата, настајале су далековиде иницијативе које су у култури виделе шансу за премошћавање подела и постављање темеља будућности, подсетила је Вучић.
 

Према њеним речима, данас односи између Србије и Италије почивају на сарадњи, поштовању, међусобном разумевању и заједничким интересима, али су њихови темељи постављени давно, током векова, а један од њихових градитеља је био и кнез Павле. 
 

Зато данас отварамо ову изложбу представљајући једну идеју, његову идеју. Идеју оног ко је знао све страхоте рата и који је у души носио бол трагедија и страдања нашег народа, истакла је Вучић.
 

Додавши да је кнез Павле веровао и знао да та бол може, у свом савршеном отелотворењу, створити једну значајну културу и један европски домашај са којим се поносимо, Вучић је рекла и да се "поносимо и овом кућом наше културе и уметности на парчету пријатељске италијанске земље". 
 

Вучић је нагласила важност идеје да уметност повезује, да култура гради мостове, тамо где их политика понекад руши, да се "пријатељство међу народима најчвршће може усидрити кроз међусобно препознавање душе и суштине огрнуте у уметнички израз надахнућа и талента".