СА СТО КВАДРАТА ДОБИЈА И ДО ДВЕ ТОНЕ КРОМПИРА БЕЗ МОТИКЕ, БЕЗ ХЕМИЈЕ: Човек из Сибира узгаја тоне хране у „паметној башти“!
У селу Шушенскоје, далеко од урбаних центара, Иван Парфентијевич Замјаткин већ деценијама доказује да у башти не мора превише да се запиње, не треба стално да се окопава и плеви нити да се користе хемијска ђубрива.
Његов систем, познат као „умни огород“ (на руском, паметна башта), заснива се на једноставној филозофији: природи треба помоћи, а не борити се против ње.
Уместо да сваке године оре и копа земљу, Замјаткин је направио уске леје које пуни органским материјалом – покошеном травом, лишћем и гранчицама – а затим их прекрива танким слојем земље. У тим лејама природно се настањују глисте и микроорганизми, стварајући растреситу и плодну структуру. Малч од траве чува влагу, спречава раст корова и храни тло, док сидерати попут грашка, боба и горушице додатно обогаћују земљиште.
Руски агроном у пензији има импресивне резултате: са само сто квадратних метара Замјаткин добија и до две тоне кромпира, купус са главицама тешким и по шеснаест килограма, а шаргарепа и парадајз рађају у количинама које вишеструко надмашују просечне. Његова башта, која никада није видела мотику постаје све плоднија из године у годину, па за десет година плодни слој постане дебљи за 30 до 40 центиметара.
У региону где су климатски услови екстремни – суше, мало падавина, температуре које скачу од сибирске зиме до топлог лета – Замјаткинова метода показује да је могуће узгајати поврће без хемије и исцрпљујућег рада. Научници су у почетку били скептични, али његови приноси и искуство привукли су пажњу и стручне јавности и обичних баштована.
Његова филозофија остаје једноставна: врт треба да буде самоодржив екосистем, а човек само помагач природи. Управо зато Замјаткинов „умни огород“ данас инспирише хиљаде баштована широм Русије и ван ње. Овај метод је познат и као пермакултура. У галерији погледајте одличне идеје за фонтане.
Јасмина Глишић
