ОВА БИЉКА ЖИВИ 100 ГОДИНА А ДОНОСИ ЕКСТРА ЗАРАДУ! Дејан открива како је могуће узгајати егзотично дрво и зарађивати деценијама

Дејан Јаковљевић из Селишта се традиционално бави производњом садног материјала, а пре пет година је дошао на идеју да се бави и узгојом пистаћа и продајом садница.

Он каже да у Србији постоје саднице које несметано расту и рађају без икакве заштите преко зиме и без било каквог посебног третмана, па тако сада у свом власништву има 50 стабала пистаћа старих 4 године.

Наводи да су то матичне биљке које се строго орезују да би дале што више пупољака за окалемљавање, а ове године је засадио око 200 садница које ће оставити за плодоношење.

Према његовом искуству у гајењу пистаћа на нашем поднебљу не постоји неких проблема око заштите или одржавања јер су, како наводи, пистаћи јако отпорна биљна врста.

Они имају смолу јаког мириса сличног боровом и због тога их избегавају и инсекти и дивљачи, каже Дејан.

"Потребна је заштита против црне пегавости у другој половини лета, наводњавање је пожељно, али не и неопходно јер имају вретенаст корен који веома брзо допире до дубљих слојева земље где константно има влаге. Саднице не измрзавају и не смеју се штитити током зиме да не би дошло до превремене вегетације", појашњава Јаковљевић.

Када се и како саде пистаћи?

Садња је као и за свако друго воће најповољнија с јесени, како би се биљке адаптирале и акумулирале на влагу око корена у току зиме.

Како жиле почињу да расту крајем фебруара као код лешника, садњу је најбоље обавити бар до краја јануара.

Саднице почну да рађају после три четири године, али се не може очекивати висок принос у првим годинама. Потребно је ђубрење, уништавање корова, формирање садница и остало залагање.

Ако се у обзир узме цена плода и принос од 15кг по стаблу у десетој години, може се рећи да је то исплатива воћна врста. 

Пистаћи живе јако дуго, а њихов животни век зависи од сорте и услова гајења. Најдуготрајније су Иранске сорте које живе око 100 година без интензивних агротехничких мера. Калифорнијске сорте трају најкраће и њихов животни век је око 35 година.

Агротехничке мере у циљу повећања приноса смањују дуготрајност сваког воћа, па и пистаћа. Форсирање и исцрпљивање биљке скраћује њен животни век.

У којим условима се узгајају пистаћи?

Постојбина пистаћа је Иран, где се пистаћи не гаје због тога што им клима одговара (ноћи -5, а преко дана +45) већ зато што друго воће не би успевало.

Изузетно су отпорни на ниске и високе температуре, али им је потребно директно сунце током лета, због фотосинтезе, али и сазревања плодова. Опстају на температурама од -25 до +50.

Могу да се узгајају на скоро свим типовима земљишта, али је важно да земљиште буде водопропусно без задржавања атмосферских вода.

Пистаћи се саде на растојању 4,5×6 или 5x5м. Стабла достижу висину око 6м и буду величине кајсије или шљиве.

Саднице пистаћа у Србији

"Ми производимо сорте Аегина, Керман и Петерс. Аегина је Грчка сорта и предвиђена је за садњу на приморју. Керман је иранска сорта која је јако отпорна на континенталну климу. То је такође сорта која је у свету заступљена у око 70% засада. Петерс је опрашивач који не даје плодове", каже Дејан Јаковљевић.

Пошто мушке саднице не дају плодове потребно је направити добар и рентабилан распоред садње. Мушка садница опрашује радиус од 30м, па се сходно томе и распоређују у самом воћњаку.

"Висина приноса зависи од више фактора. Старост стабла, сорта воћа, начин одржавања климатски услови. У Србији за сада знамо да саднице старе 12 година дају преко 15кг плода. У пуној снази (око 20 година старости) у Турској је то неких 25кг по стаблу", закључује Дејан.

Дејан додаје да тренутно нема великог интересовања за озбиљније засаде. Углавном се саднице пистаћа купују за дворишта и мање површине. Њихова цена се креће између 15 до 20 евра у зависности од класе, а када су егзотичне биљке у питању потражња за њима расте, преноси еуправозато.