МОЖЕ ЛИ СРБИЈА ДА ЗАУСТАВИ ДОГОВОР КОЈИ ЈОЈ НЕ ОДГОВАРА? МОЛ жели НИС, али... РАФИНЕРИЈА У ЦЕНТРУ ПРЕГОВОРА Николић: Наша страна хоће да нагласи наше интересе

Иако је претходних недеља деловало да Србија и мађарски МОЛ успевају да пронађу заједнички језик, последње поруке из врха државе показале су да кључна питања и даље нису решена. У центру преговора сада је будућност панчевачке рафинерије, али и положај Србије на домаћем тржишту нафте и деривата.
 

О томе је у "Јутру на Блиц" говорила уредница магазина "Бизнис" Радојка Николић, која оцењује да проблем није настао зато што је МОЛ одустао од НИС-а, већ зато што су се околности у међувремену промениле.

Како је навела, до скоро није било сигнала да постоје озбиљна неслагања између Србије и Мађарске.
 

Промена власти у Мађарској и утицај на преговоре о НИС-у
Николић је указала и на то да мађарски медији тренутно готово да не прате тему НИС-а, већ су фокусирани на унутрашња политичка питања и ревизију ранијих енергетских аранжмана, укључујући односе са Русијом, пројекат нуклеарне електране Пакс-2, као и поједине одлуке које се тичу сарадње са Украјином. По њеној оцени, управо то показује да се у Мађарској тренутно води шира политичка и енергетска реорганизација, која може имати утицај и на преговоре о НИС-у.

Ја мислим да сада, ако гледамо са политичког становишта, нова власт жели да буде укључена у процес, а у том процесу хоће да штити интересе Мађарске на исти начин на који и наши политичари у први план истичу да желе да заштите интересе Србије - каже Николић.
 

Србија инсистира на неколико кључних питања
Николић сматра да нема дилеме да је мађарска страна и даље заинтересована за куповину НИС-а и да МОЛ жели да преузме компанију, али да се тренутно воде најосетљивији разговори око рафинерије у Панчеву и њеног будућег рада.
Како је објаснила, Србија инсистира на неколико кључних питања, да рафинерија настави да ради пуним капацитетом, да се у Панчеву производе сви важни деривати и да домаће тржиште, посебно када је реч о дизелу, буде приоритет у снабдевању. Отворено је и питање односа велепродајне и малопродајне мреже, односно бојазан да би МОЛ могао да фаворизује производе са других тржишта на штету домаће производње.

Наша страна сада хоће да нагласи наше интересе. Наша страна инсистира на томе да рафинерија у Панчеву настави да ради. Линија за толерисање рада капацитета је 70 одсто. Друго, да се производе сви деривати и да буде приоритет у снабдевању домаћег тржишта, посебно кад је реч о дизелу - да се гарантује снабдевеност дизела из Рафинерије нафте Панчево, зато што је то најкоришћеније гориво. Затим да се однос између велепродајне и малопродајне мреже да се утврди, да не би МОЛ само дистрибуирао своје производе са других тржишта, а запоставио ово тржиште. То су неке кључне ствари - објаснила је Николић.
Говорећи о улози Србије у самом процесу, Николић је објаснила да ће евентуални споразум формално потписивати МОЛ и Гаспромњефт, док коначну сагласност даје амерички ОФАК. Србија, како каже, нема "златну акцију" нити могућност да директно блокира договор, али као држава домаћин и акционар ипак има преговарачки утицај, посебно када је реч о будућем статуту компаније и заштити домаћих интереса.

Ако договор који буде направљен између МОЛ-а и Гаспромњефта не одговара Србији, бојим се да немамо могућности да зауставимо такав договор. Ми можемо, рецимо, пошто статут морају да усагласе сви, ми можемо око тога да правимо проблем, али то се сматра административном процедуром у процесу доношења, јер фирма може да постоји и без статута, а да тај статут развлачи и доноси две-три године. Оно што је кључно за купопродајни процес, то је сагласност коју ће постићи страна која продаје и страна која купује. И страна која надгледа, у овом случају ОФАК - закљчила је Николић.

Коментаришући изјаве министарке Дубравке Ђедовић Хандановић да Србија није задовољна појединим детаљима преговора, Николић је навела да се спор вероватно односи на раније договорене инвестиције и обавезе које нису довољно прецизно дефинисане кроз обавезујуће уговоре. Међу њима су улагања у рафинерију и Петрохемију, укључујући инвестицију вредну око 150 милиона евра која још није завршена, али и пројекат нафтовода између Србије и Мађарске.
Николић је закључила да Србија нема пресудну моћ одлучивања, али има простор да кроз преговоре покуша да обезбеди што повољнији положај за домаће тржиште и енергетску стабилност земље, уз оцену да у политичким порукама свих страна тренутно има и доста реторике намењене домаћој јавности.

Ми немамо снагу одлучивања. Ми имамо снагу преговарања, зато што смо земља домаћин на чијој територији се налази предметна својина која се купује, а плус смо и акционар. Држава такође има део акција у томе, без обзира на то да ли је пресудна одлука одлучивање или не. У том контексту, са појединачно највећим акционаром после овог већинског акционара, нормално је да ће нови купац преговарати. И нормално је да се настоји да се постигне што бољи споразум да би односи између две државе били што бољи. То је једна ствар. Друга се односи на политички амбијент и на политички оквир. Када говоре политичари, увек имајте у виду да ту постоји и реторика која подразумева мало политичке орнаментике, мало популистичког приступа у смислу да смо ми ту да штитимо ваше интересе, тако да то све треба увек склонити са стране - закључила је Николић, пише Блиц.