ЖИРИ ОДЛУЧИО Прашко „Гнездо” однело гран-при на Новосадским позоришним играма
Нобеловка Луиз Глик је рекла: „Свет погледамо једном, у детињству. Остало је успомена на тај поглед.“
Уз треперење које носи гледање добре представе за децу, сетила сам се цитата током представе „Гнездо“ редитеља Виктора Прокопа и Позоришта ТМЕЛ из Прага и помислила како је божанствен овај поглед на детињство и каква сјајна успомена оних који у детињству гледају ову представу.
„Гнездо“ је невербална луткарска представа у извођењу Јакуба Милера и Николаса Ференца, естетски и атмосферски блиска филму „Дина“ и постапокалиптичним световима (комплет дизајн Берта Доубкова) која нас одводи на пешчано пространство негде у космосу, међу слојеве земље упознајући нас с бићима која тамо живе, граде, надмудрују се, заљубљују, лове и комуницирају. Посебно су интригантни „мистериозни ходочасници“ на путу ка својој важној мисији, уносећи у наратив дозу сакралности и узбуђења.
„Гнездо” је невербална луткарска представа, естетски и атмосферски блиска филму „Дина” и постапокалиптичним световима, која нас одводи на пешчано пространство негде у космосу
Од почетка нисмо сасвим сигурни шта је циљ њихове експедиције и зато њихова потрага наликује Хичкоковом Мек Гафину – догађају који покреће радњу, али је сам по себи ирелевантан. Неодређеност њиховог трагања отвара простор за различите интерпретације и не скучава гледаоца, нарочито младог, на једнозначност и постојање тачног тумачења. Ходочасници на крају из кугле коју носе откривају светлост, јасан симбол наде и стварања. И на том далеком свету у почетку и на крају (или новом почетку) беше светлост.
Нестварна је љупкост, шармантност и духовитост ове представе. Мало створење налик на комбинацију меког тела мекушца и бубе јеленка тражи нову љуштуру, свој нови дом и склониште од опасности. Комичност шкољкасте животиње без оклопа произилази из њеног начиња кретања, радозналости, а плашљивости. Он ће прићи новим јединкама, проњушкати и својим дугуљастим очима осмотрити нови простор, али ће се једнако плашити због своје огољености и рањивости. Допадљив је и јер ће у правом тренутку скупити храброст и заштитити ходочаснике од предатора. Ту су и малена сива бића, помало наивна јер често упадају у замке оних изнад њих у ланцу исхране, али поприлично марљива налик на мраве, свој овоземаљски пандан. Анимација лутака је минуциозна и сведена, фокусирана на импулсе покрета који одају карактер бића – од плашљивог увлачења у љуштуру до хитрих, мрављих потрага за ресурсима.
Награда за најбољу представу
Гнездо позоришне трупа ТМЕЛ из Прага освојило је Награду за најбољу представу у целини на управо завршеним 5. Новосадским позоришним играма „Пуно је елемената ове представе који могу бити засебно похваљени: сценографија која је и овенчана специјалном наградом, музика, разиграна дистанца коју глумци имају у односу на анимацију... Задивио нас је управо однос целине и засебних елемената како на нивоу изведбе тако и у равни приче. У свету Гнезда свако биће, без обзира колико малено, може да промени ток универзума, будећи тако у нама наду да сваки чин има свој смисао у великој слици света. Ова филозофска раван пред- ставу чини приступачном свим узрасним групама које саосећају са тако необичним, а опет поз-натим екосистемом представе Гнездо”, навео је у образложењу жири који су творили глумица Јелица Глигорин, драматуршкиња Мина Петрић и редитељ Јакуб Максимов. Награда за најбољу режију припала је Матеји Бизјак Петит за представу Слатке ријечи (Градско казалиште лутака Ријека), док је Награда за глумачку бравуру завредео Миха Безељака за „изузетан степен вештине у брзој смени игре уживо са анимацијом објеката и лутака различитог карактера” у представи Пинокио (Лутковно гледалишче Марибор. Награду за мајсторство анимације освојио је Тилен Кожамељ за представу Слатке ријечи, док су Специјалне награде добили Берта Дубкова за дизајн сценографије и лутака у представи Гнездо, ансамблу представе Путовање доброг Ханса Бема кроз Европу (Позориште Алфа, Плзењ) за колективну анимацију, те ансамблу представе Андраци, јепури и остала најважнија чудовишта Петровграда и средњег Баната (Народно позориште Тоша Јовановић, Зрењанин) за колективну игру.
М. С.
Визуелни идентитет представе, поред атмосфере научно-фантастичних филмова, почива и на тактилности. Сваки пут кад глумци скидају слој земље откривајући нов део света, публика готово да може да осети песак који клизи и тежину камења испод којег се крије читав један испреплетени екосистем. Звучни пејзаж Јана Фроњека боји тензичне и комичне сцене, али доминантно сугерише пространство космоса.
Тема потраге за домом, сигурношћу и светлошћу смештена је у представи у далеки свет и приказана бићима које не умемо ни да именујемо, али прича тиме није изгубила на универзалности и емотивности. Жеља за домом и припадањем, важност проналажења свог места под Сунцем, ма где год то у космосу било, сазнање да је неко други ту, да једино блискост и пажња према другоме могу од непознатог места направити уточиште, суштинске су тачке „Гнезда“.
Виктор Прокоп режирао је комад који је просторно минијатуран, али идејно монументалан. Какав диван поглед на свет пружа позориште за децу!
Дивна Стојанов
