СВИ ПРИЧАЈУ О ЕВРОВИЗИЈИ, АЛИ СРБИЈА ИМА СВОЈ ШОУ Душка Вучинић поново развалила саркастичним и духовитим коментарима!

Дугогодишња коментаторка РТС-а још једном је показала да пренос Песме Евровизије за домаћу публику није само музичко такмичење, већ и својеврсни „one woman show“, препун спонтаних опаски, сарказма и реченица које већ увелико завршавају као мимови.

Већ на почетку вечери било је јасно да је поједини хумор организатора није нарочито импресионирао:

"Дакле, моменат који је предвиђен да нас насмеје сигурно неће. Но, нећемо обраћати пажњу на овакве скечеве и духовитости јер..."

Ни извођачи нису остали поштеђени бритких коментара, па је повратак Молдавије описала готово поетски:

"Дакле, Молдавци су се вратили на Евровизију у типичном молдавском весељу. Ниједна боја на сцени није зафалила."

Публика у дворани такође је била предмет анализе, а Душка је и ту успела да убаци дозу ироније:

"За разлику од прошлогодишње публике у Базелу, чини ми се да је ова у Бечу некако много веселија и лепше навија. Некако су радоснији људи. Или је можда ове године била скупља карта."

Током вечери било је и потпуно неочекиваних поређења:

"Не знам да ли сте то видели. Био је Мали принц који je више личио на Елтона Џона. Додуше, вечерас је тигрић, тако да добро вече, Петре Пане."

"Они су мени некако тако умирујући, као неки бенсединчићи, па ко како одреагује. Као из неке шпице старе серије која подржава љубав, на пример између илегалке и легалке. Нешто као Марија и Тихи из Отписаних. Ето, тако ја њих замишљам."

Посебну пажњу привукли су коментари на рачун водитеља и његовог аутфита, који Душка очигледно није могла да игнорише:

"Међутим, шта год он сад изговорио, ја бих вам скренула пажњу на његов коктел, костим, одело, шта год ово да, да јесте. Некако као на заласку каријере и вапај за младошћу. Али заиста га стилиста не воли. Човек као да је искочио из филма Либераче. Стварно ми га је много жао."

Да поједини наступи у њој буде врло специфичне асоцијације, показала је и следећа опаска:

"Ови су сигурно били неки бумбари у претходном животу. Кад кажем бумбари, не мислим на оне ултрабогате, него на инсектиће. Сваки њихов наступ и свако појављивање у истом аутфиту и ово махање ручицама. Значи, до краја живота ће бити бумбари."

Ни сценаристи Евровизије нису прошли без критике:

"Неколико пута ћемо се подсећати да је ово такмичење за Песму Евровизију седамдесето по реду и слушаћемо и вечерас и у четвртак и у суботу. Тако је духовит и инспиративан био сценариста."

Изгледа да нам Италијан лично нешто дугује, па смо колективно одлучили да га казнимо негласањем:

"Е, сада нам се представља Италијан за кога вечерас не гласамо. Не зато што ћемо га игнорисати, већ..."

Мало је фалило да Душка уместо пласмана препоручи да девојке прошире дистрибуцију по Балкану и батале певање:

"Опалац! Колико је заправо лепо. 2003. године девојке су лансирале сопствени сладолед који је од тада један од најпродаванијих у Естонији. Доступан је у четири укуса. Мислим ја сам као промотер. У ствари, само желим да кажем: девојке: "Држите се тог сладоледа."

Водитељ можда није очекивао модну рецензију усред програма, али ју је свакако добио, неколико пута:

"Још Боже, кад видим овог човека овако обученог. Либераче химселф."

У једном тренутку Евровизија је за Душку постала бесконачна модна писта са трауматичним флешбековима од латекса.

"Све ове кожне шљокице и корсети су ми се некако помешали вечерас. Па ко зна шта нас чека све до четвртка."

Тренуци кад сви знамо да колута очима:

"И стручњак за музичко позориште. О боже, што волим ове свестране. Добро."

"Шест минута је трајала ова песма, можда и више. Све је то могло много краће. У нади да ће ући у финале."

"Али ми журимо на оно петнаесто место које нас чека ускоро."

Колективно стање нације после трећег сата преноса:

"Нема никад краја овој вечери."

Као и:

"Још Боже, ја, ја непрестано како погледам екран, видим овог човека и, и, и цео овај аутфит. Но, добро."

Е да, ипак треба да се гласа за музику, јер најгови аутфит вечери већ знамо:

"Нека је, неће ми бити жао ниједног гласа послатог. Дакле, ја сам у обавези да вас подсећам на гласање. Ево колико девет, осам, седам, шест, пет, четири, три, два, један. Готово. Шта смо гласали, гласали смо. Кога смо одабрали, одабрали смо."

Душка је изгледа водила личну битку са сценаристима Евровизије, конфетама и свима који су мислили да су смешни. Можда, другима. Балканцима не:

"Сада то као треба да буде јако духовито. То уопште није духовито."

"... да сам јако срећна што нисам пристала да будем део ове забаве."

"Конфете, како, како да не."

Ипак, права драма настала је током проглашења финалиста. Напетост се осећала и преко малих екрана, а када је коначно изговорено „Serbia“, Душка није скривала емоције:

"Serbia! О, мајко моја, хвала ти, во имја Оца и Сина, да се ово десило. Жива нисам била. Добро. Србија је у финалу. Радуј се, Србијо."

Као и сваке године, реакције на коментарисање Душке Вучинић биле су подељене. Док једни сматрају да управо њени спонтани коментари дају посебну драж преносу Евровизије и да без њих гледање не би било исто, други верују да овакав хумор и сарказам нису примерени програму националног сервиса. Ипак, једно је сигурно – мало ко је успео да током вечери привуче толико пажње као она.

А шта ви мислите?

Она.рс