ВИЛИЈАМ МОНТГОМЕРИ ШОКИРАО ИЗЈАВАМА О МИЛОШЕВИЋУ И СРБИЈИ Укинуо је аутономију Косову, деца у школама нису могла да говоре албански?!

Вилијам Монтгомери је том приликом говорио и о Слободану Милошевићу, за којег сматра да је имао кључну улогу у догађајима који су уследили.

“Када бисте морали да изаберете једну најодговорнију особу за насиље па чак и распад, то је био Слободан Милошевић. Добро сам га познавао док је био банкар. Али он је био политичар и видео је пут до власти кроз коришћење национализма. Отишао је на Косово, одузео им је независни статус, као и Војводини, и одржао чувени говор тамо, где је Србима са Косова рекао да их косовски Албанци неће тући више и постао је националиста. То је, мислим, главни разлог зашто се догодило тако како се догодило“, казао је бивши амерички амбасадор.

Бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Вилијам Монтгомери изнео је свој став о будућности Босне и Херцеговине, оценивши да је тренутно уређење неодрживо и да би дугорочно решење могло да буде формирање три ентитета са могућношћу референдума о независности након одређеног периода.

“Оно што бих ја урадио јесте да бих формирао три ентитета - један за Хрвате, а затим оставио период од пет година да се види како ти ентитети функционишу и слажу се међусобно. После пет година, ентитети би имали могућност да организују референдум о независности или останку у заједници. Мислим да је то логичан начин да се настави, уместо покушаја да се заједно одрже три ентитета која се не слажу и која имају велике разлике. Босански Муслимани верују да су се борили да заштите читаву Босну и да им због тога све припада, јер су поднели највећу жртву. Верујем да би Срби желели независност, односно да би желели да се Република Српска придружи Србији или да буде независна. У сваком случају, то је моје једноставно решење, које је вероватно лако изговорити, али веома тешко спровести у дело, јер би се босански Муслимани борили до последњег даха против тога. Да би се тако нешто остварило, била би потребна снажна подршка међународне заједнице“ - казао је.

Бивши амбасадор САД-а у Србији говорио је о дешавањима на Косову током деведесетих година, односима америчке администрације са Слободаном Милошевићем и страху Запада од ширења сукоба ван граница бивше Југославије.

“Милошевић је Косову одузео статус аутономне покрајине, што је такође значило да деца у школама нису могла да говоре албански. Поента је да смо ми више бринули за Косово током тих десетак година него што можете да замислите. Оно што смо видели јесте да су насилни ратови у Хрватској и Босни били ограниченог карактера. Били су страшни, али нису се ширили ван граница те две државе. Да, било је избеглица, али рат је у основи био унутар тих граница. Али ако погледате Косово, са његовом историјом и границама са Албанијом, Македонијом и близином Грчке и Бугарске, све те државе имају искуства у односима са Косовом. Имали смо страшан страх да, ако рат заправо почне на Косову, као што је био случај у Босни и Хрватској, то може да се прошири далеко ван Југославије. То је био наш страх и осећали смо га веома снажно. Током првих неколико година био сам веома укључен у преговоре са Ибрахимом Руговом, који је био лидер Албанаца. Био је миран тип. Разговарали смо са њим, онда смо одлазили да разговарамо са Милошевићем и нисмо постизали никакав напредак. Ни по питању школа, ни по било чему другом. Онда су косовски Албанци добили оружје од својих сународника који су радили у Западној Европи, посебно у Швајцарској. До тог заокрета дошло је 1993. или 1994. године. У неком тренутку то се претворило у герилски рат. Имали смо изасланика који је рекао да је ОВК терористичка организација. То је било глупо саопштење за медије. Постао је герилски рат. Нажалост, мислим да то није био класичан рат где су све стране морале да победе да би опстале. Као сада у Ирану. Иран не мора да победи САД, све што Иран треба да уради јесте да остане у игри и тиме победи. Било је исто и на Косову. Албанци би испалили неколико рафала на војни џип који пролази кроз село, а онда би ваше трупе дошле до врло оштрог одговора. То је изгледало као причињавање велике штете као одговор на оно што су Албанци урадили“, објашњава и наставља:

“Мадлен Олбрајт, која је за нашу спољну политику заиста мрзела Милошевића, поставила је човека који је био задужен за оно што се дешавало на Косову. Веома је познато да је он објавио да се догодио масакр у месту Рачак. То је била вест која се врло брзо проширила светом и управо такво извештавање довело је до бомбардовања, што је био лош исход. Обе стране су потпуно другачије разумеле ону другу. Милошевић је мислио да ће бомбардовање трајати неколико дана и онда престати. Ми смо мислили да ћемо бомбардовати неколико дана, уплашити Милошевића и да ће он попустити. И сви смо погрешили. Тако смо морали да убедимо НАТО да се прикључи бомбардовању. Многе земље, посебно Грчка, нису желеле да се прикључе. Али су се сложиле да започну бомбардовање, а онда смо морали да наставимо и схватили смо да, ако престанемо, никада нећемо моћи поново да га започнемо. То је било глупо, јер су сваког дана морали да проналазе нове мете“, додаје.

Осврт на сукобе у Израелу
Монтгомери је током разговора говорио и о актуелним сукобима на Блиском истоку, истичући да га посебно погађа ситуација због чињенице да му ћерка живи у Либану.

„Оно што се дешава тамо је срамно. Нико од нас није за то што Израел ради. Наша ћерка је у Либану и због тога имам још више разлога да будем незадовољан. Али чињеница да Израел то не ради сам, већ користи бомбе које су купили од нас или које смо им дали, то нас излуђује. Осећам се немоћно да то зауставим, али то је страшна ствар“, казао је Монтгомери.

Лин Монтгомери о атмосфери страха крајем осамдесетих
Лин Монтгомери говорила је о политичкој атмосфери која је владала крајем осамдесетих година у тадашњој Југославији и оценила да је реторика страха имала велику улогу у каснијим сукобима.

“Рекла бих да сте можда у региону крајем осамдесетих имали неку врсту троструког неуспеха, не само у Србији, већ и у Хрватској и Босни. Није била само реторика одавде, реторика је била свуда. Видим неку алегорију и са ситуацијом у САД-у данас. Ако изазивате страх код људи, ако им кажете да су различите групе људи другачије, против вас и да ће вас повредити, онда стварате атмосферу поделе“, казала је.

Она је додала да се током боравка у Хрватској крајем осамдесетих могла осетити напетост и страх међу људима.

“Била сам крајем осамдесетих у Хрватској, а почетком деведесетих могли сте да осетите страх после рата. Могли сте да осетите да су људи урадили свашта и рекли свашта. Њихови животи су се потпуно променили. Размишљали су о томе шта се догодило обичним људима. Мислим да је реторика страха и диференцијације етничких група била доминантан осећај на почетку тог рата“, рекла је Лин Монтгомери.

Blic.rs