broken clouds
21°C
04.06.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Лекар открио једноставну рутину ВЕЖБА ОД 7 МИНУТА МОЖЕ ДА СНИЗИ ПРИТИСАК Побољшава рад срца, а резултати изненадили и стручњаке (ВИДЕО)

21.05.2026. 14:31 14:58
Пише:
Извор:
Дневник/Информер
pritisak
Фото: freepik, ilustracija

Висок крвни притисак један је од најчешћих здравствених проблема данашњице, а лекари годинама упозоравају да промене животних навика могу имати велики утицај на здравље срца и крвних судова.

Др Алекс Виберлеј је објаснио како снизити повишен крвни притисак уз једноставну рутину у трајању од седам минута. Лекар хитне медицине је објаснио једноставну рутину на свом Јутјуб каналу.

Тврди како једноставна седмоминутна рутина значајно снижава крвни притисак, а према неким истраживањима учинак може бити упоредив са одређеним лековима за хипертензију.

- Шта ако бих вам рекао да рутина од седам минута дневно може бити снажнија од лекова за притисак које вам преписује лекар? - рекао је на почетку видеа, додајући да рутина не укључује теретану, посебну опрему ни скупе додатке исхрани.

Повишен притисак

Повишен крвни притисак углавном настаје због три главна механизма: укочености артерија, лоше функције крвних судова и претерано активног нервног система. Како каже др Виберлеј, стрес, лош сан и анксиозност често држе организам у сталном стању "бори се или бежи", због чега притисак остаје повишен.

притисак
Фото: freepik, ilustracija

- Већина људи покушава да реши проблем само једном ствари, али ова рутина истовремено делује на сва три узрока - објаснио је лекар.

Прве две и по минуте резервисане су за изометријске вежбе, односно статичне положаје попут седења уза зид и планка. Код седења уза зид леђа треба да буду равно наслоњена на зид, а ноге савијене тако да бутине буду паралелне са подом. Тај положај треба задржати око 90 секунди или колико особа може да издржи. Након тога следи планк у трајању од једне минуте. Према речима доктора Алекса, управо су овакве вежбе посебно занимљиве због ефекта који имају на артерије.

- Када држите статичну контракцију, стварате континуирану напетост мишића без покрета, а истраживања показују да то значајно побољшава еластичност артерија - рекао је.

Изометријске вежбе

Позвао се и на велико истраживање објављено у British Journal of Sports Medicine, које је обухватило више од 15 хиљада испитаника и показало да управо изометријске вежбе, међу свим врстама физичке активности, најбоље делују на смањење систолног и дијастолног притиска.

- Систолички притисак смањио се у просеку за око осам јединица, што је упоредиво с учинком неких лекова. Не морате бити посебно фит да бисте радили планк или седење уза зид. Само треба да почнете - поручио је.

Након изометријских вежби следи кратки кардио део који траје око минут и по. То може бити брзо ходање у месту, пењање на степеницу или кратко трчање. Лекар тврди да је циљ овог дела повећање производње азот-оксида, молекула који опушта и шири крвне судове.

- Код особа са високим притиском крвни судови често не реагују како би требало. Не шире се правилно када организам то захтева - рекао је.

Позвао се и на истраживања објављена у часопису Journal of the American Heart Association, према којима редовна аеробна активност побољшава функцију ендотела, односно унутрашњег слоја крвних судова.

Вежбе за бољу циркулацију

Од четврте до пете минуте препоручује једноставне покрете попут подизања на прсте, кружења рукама и лаганих чучњева. Објаснио је да се листови често називају "другим срцем" јер помажу враћању крви из ногу ка срцу. Када крв стагнира у доњим деловима тела, повећава се периферни отпор, а самим тим и крвни притисак.

- Редовне контракције мишића ногу побољшавају циркулацију, посебно код људи који много седе - рекао је.

Последње две минуте односе се на контролисано дисање. Циљ је дисати око шест пута у минути, уз пет секунди удаха и пет секунди издаха.

- То је ритмично, споро дисање у којем дишете дијафрагмом, односно у стомак, а не само у груди - објаснио је.

Према његовим речима, такво дисање активира парасимпатички нервни систем, познат као систем „одмори се и пробави“, и смањује активност симпатичког система који организам држи у стању приправности. Позвао се и на метаанализу објављену у часопису Hypertension 2021. године, која је показала да споро дисање може снизити и горњи и доњи притисак.

Неће променити живот преко ноћи

Лекар наглашава да људи који већ узимају терапију за притисак не смеју сами прекидати лечење.

- Ако сте на лековима за притисак, немојте их престати узимати без разговора са лекаром - упозорио је.

Сматра да се рутина може користити уз постојећу терапију, те да део људи након дужег периода здравијих навика уз лекарски надзор успе да смањи дозу лекова. Ипак, каже да је кључ у доследности.

- Једна седмоминутна рутина неће променити ваш притисак преко ноћи. Разлику ствара ефекат понављања из дана у дан - рекао је, додајући да најбоље резултате не постижу људи који направе драстичну промену на две недеље, него они који мале навике одржавају месецима и годинама.

- Не морате потпуно променити живот да бисте снизили крвни притисак. Довољно је седам минута дневно, али морате их радити редовно - закључио је британски лекар, преноси Информер

Извор:
Дневник/Информер
Пише:
Пошаљите коментар