СРПСКИ ВИНАРИ ЋЕ БИТИ ЗАШТИЋЕНИЈИ Закон о вину улази у јавну расправу, за 10 година практично дуплиран број винарија ГЛАМОЧИЋ ПОСЕБНО ЗАХВАЉУЈЕ ПОДРШЦИ ПРЕДСЕДНИКА ВУЧИЋА

Како је наведено у саопштењу министарства, Гламочић је истакао да је развој српског виноградарства и винарства од великог значаја не само за овај сектор, већ и за укупан развој пољопривреде и сеоских подручја Србије и да је Србија је земља вина.

Како је навео, виноградарство и винарство вековима су део српског идентитета, културе и традиције, а данас добијају нову енергију кроз све већи број младих људи који улазе у овај посао, нове винарије и све већу препознатљивост српских вина на домаћем и страном тржишту.

Према његовим речима, то најбоље показују бројке, будући да смо пре десет година имали 289 регистрованих винарија, а данас их је 529.

"То је јасан знак да овај сектор расте, да има потенцијал и да људи верују у будућност српског вина", поручио је Гламочић и посебно нагласио значај развоја производње вина са ознаком географског порекла, јер то доприноси очувању идентитета домаћих виногорја, аутохтоних сорти и традиције, али и већој препознатљивости Србије на међународном тржишту.

Навео је и да је у претходним годинама успостављен Виноградарски и Винарски регистар, уређена је рејонизација виноградарских подручја и унапређен је систем географског порекла по моделу из Европске уније, што све представља темеље на којима се данас гради даљи развој.

Време доноси нове изазове и зато је потребно да модернизујемо законски оквир, а нови закон управо настоји да створи јаснији, праведнији и модернији систем, усклађен са европским прописима и стандардима, али пре свега прилагођен потребама наших људи на терену, рекао је министар.

Према његовим речима, кључни циљ је додатна заштита домаћих произвођача грожђа и вина, унапређење њиховог положаја и повећање површина под виновом лозом у Србији, због чега је новим законом предвиђено да се производња вина у Србији заснива на домаћем грожђу произведеном у нашој земљи, са остављеним периодом за прилагођавање до августа 2028. године.

Гламочић је представио и друга кључна решења новог закона, која обухватају поједностављење процедура за манастире, школе, факултете и друге институције које традиционално производе вино, омогућавање физичким лицима да, под јасно прописаним условима, легално производе и продају вино, укидање појединих непотребних техничких и кадровских услова ради лакшег пословања произвођача и јачање механизама контроле, следљивости и заштите квалитета и порекла вина.

Нацрт закона о вину и другим производима од грожђа и вина предвиђа и спречавање учешћа нерегистрованих произвођача на сајмовима, такмичењима и сличним манифестацијама, као и јачање улоге удружења произвођача вина са ознаком географског порекла.

Гламочић је указао да држава већ годинама снажно подржава овај сектор, кроз различите програме подстицаја, а ове године поново уводи и поједине мере подршке koje prethodnih година нису биле доступне, као што су подстицаји за подизање вишегодишњих засада винове лозе и подстицаји за изградњу и опремање винарија.

Директор Савеза винара и виноградара Србије Стеван Рајта нагласио је да је Србија већ направила велике кораке у развоју винског сектора и да су домаћа вина и аутохтоне сорте све препознатљивији у свету и додао да то не би било могуће без снажне подршке државе овом сектору, те да ће нови закон додатно унапредити услове за рад произвођача и допринети даљем развоју српског винарства.

Он је позвао све заинтересоване да посете манифестацију "Wine Висион by Опен Балкан", која ће бити одржана од 10. до 12. октобра на Београдском сајму, и увере се у напредак који је српско винарство остварило у последњих неколико година.

Гламочић и Рајта су истакли да је нарочито значајна подршка председника Републике Србије Александра Вучића развоју домаћег винског сектора и да је управо иницијатива председника Вучића била кључна за покретање престижне међународне манифестације "Wine Висион by Опен Балкан", која је у кратком року допринела већој видљивости и промоцији српских вина и винарија на светској сцени.

Јавна расправа о новом закону траје до 6. јуна, а Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, како наводе, позива представнике државних органа и организација, удружења, привредних субјеката, стручне јавности, као и друга заинтересована лица да се у оквиру јавне расправе упознају са Нацртом закона о вину и другим производима од грожђа и вина и дају своје примедбе, предлоге и сугестије.