"ДНЕВНИКОВ" КОМЕНТАР
НАЈЈАЧИ УТИСАК ПОСЛЕ ПОРАЗА ЗВЕЗДЕ У ПОЛУФИНАЛНОЈ СЕРИЈИ ПЛЕЈ-ОФА АБА ЛИГЕ И ИСТУПА ТРЕНЕРА САШЕ ОБРАДОВИЋА Спортски новинари на маргини
Да у Србији постоји озбиљна и утицајна организација спортских новинара, вероватно би се већ огласила поводом иступа тренера кошаркаша Црвене звезде, Саше Обрадовића, на конференцији за медије после елиминације његовог тима од Партизана с 0:2 (94:100 и 78:89), у полуфиналу АБА лиге. За претпоставити је то да би осудила начин комуникације тренера с новинарима и, макар симболично, покушала да заштити професију. Али, такво саопштење није стигло, нити ће.
Положај спортских новинара годинама се урушава, готово неприметно. И статусно и финансијски, спорт је остао на маргини, па су тако и људи који га прате све чешће сведени на пуко препричавање догађаја, копирање изјава и уклапање у „мејнстрим“ оквир из којег се ретко излази. Уз то, таблоидни начин извештавања додатно је нарушио однос између медија и актера, јер није мали број случајева у којима су изјаве изврнуте, изманипулисане или сензационалистички упаковане.
Зато је Саша Обрадовић после дебакла против Партизана пред новинаре сео с гардом човека који верује да су сви дошли да виде његов пад. Замолио је присутне да га поштеде питања (!?), а потом, при изласку из сале, добацио да су „ сви дошли да уживају“. Прилично непрофесионално, без дилеме.
Ипак, тешко да је Обрадовић главни проблем. Сличне ствари пролазе годинама без озбиљне реакције – од напуштања конференција, преко забрана изјава, па до отвореног ниподаштавања представника "седме силе". Све се углавном заврши на неколико текстова и краткотрајној љутњи.
Можда је зато важније питање како је професија дошла у ситуацију да више нема ни снагу ни ауторитет да заштити саму себе. Пре неколико година, када је директор једног новосадског предузећа одбио да одговара на питања у осетљивом тренутку, новинари су на наредној конференцији заједнички устали и напустили салу, чим је он узео микрофон. Тако се чува интегритет професије.
Да ли је данас нешто слично могуће у спорту? Вероватно сви знамо одговор....
Вук-Милош Петровић