(ФОТО, ВИДЕО) ГУМЕНО МЛЕКО ИЗ ТЕТРАПАКА ИЗАЗВАЛО ПАНИКУ МЕЂУ ПОТРОШАЧИМА Језиви снимци и сведочења преплавили мреже
Хоспитализације због микробиолошких инфекција изазваних млеком порасле су за скоро 58%, а појављују се и случајеви смртног исхода. Највећи прехрамбени скандал укључује повлачење дечје хране великих светских произвођача због открића опасног токсина.
Платформа "Хало, инспекторе" објавила је опширан текст у којем упозорава на, како наводе, пораст микробиолошких инцидената у млечној индустрији на нивоу Европске уније, али и на пропусте у производним процесима. Наводе и да је због поменутих пропуста број оболелих повезаних са конзумацијом млечних производа у Европској унији скочио „чак 84 одсто“.
"Ropy Milk – слузаво или кончасто млеко = Експлозија броја оболелих = Пораст хоспитализација за 57,7 одсто = Глобална повлачења млечних производа = Скандал са дечјом храном".
Шокантна објава гуменастог млека које се развлачи уместо да тече из тетрапака изазвала је незапамћено интересовање потрошача у земљи и иностранству.
"Виндија се још није огласила, али смо зато сазнали шокантне податке из Европе које објављујемо у целости”, навели су у објави и истакли да вреди прочитати мало дужи текст, као и да о овоме још нико није писао нити говорио.
У објави се позивају на извештаје европских институција попут European Food Safety Authority и European Centre for Disease Prevention and Control.
Шта се крије?
Остатак њихове објаве преносимо у целости:
"Док велике млекарске компаније у јавности редовно иступају са тврдњама да су њихови аутоматизовани системи производње ‘савршени, непогрешиви и потпуно стерилни’, званична историја опозива хране и црне бројке међународних институција доказују супротно. Микробиолошки инциденти и озбиљне контаминације у млечном сектору редовно погађају и највеће глобалне и европске гиганте.
Када домаћи увозници, произвођачи или трговачки ланци покушају да пребаце кривицу за кварење искључиво на ‘лош транспорт’, ‘изоловане случајеве микрооштећења амбалаже’ или на саме потрошаче, кровна европска статистика их демантује. Подаци јасно показују да су нагли скокови процесних пропуста унутар самих фабричких погона глобална и растућа претња безбедности хране.
Појам ‘нагли скок’ микробиолошких инцидената на европском тржишту није само новинарска фраза, већ хладна математичка чињеница извучена из најновијих званичних извештаја Европске агенције за безбедност хране и Европског центра за спречавање и контролу болести. Заједнички званични документ EU One Health Zoonoses Report доноси поражавајуће податке о кретању болести преносивих млечним производима из године у годину унутар ЕУ. Идемо редом.”
Нагли пораст оболелих
Даље наводе да је у само једној календарској години број званично пријављених и потврђених случајева болести директно повезаних са конзумацијом контаминираног млека и млечних производа скочио са 466 на чак 858 оболелих (прецизније: 392 оболеле особе више), што је пораст од чак 84,1 одсто.
"Број пацијената који су због тешких микробиолошких инфекција изазваних млечним производима развили клиничке слике које захтевају хитно болничко лечење порастао је са 52 на 82 хоспитализоване особе (од тога 30 додатних тешких случајева и три смртна случаја), што је пораст од 57,8 одсто.
Према најновијим анализама угледне специјализоване мреже FOODAKAI и RASFF, млечни производи званично држе прво место међу свим категоријама хране по укупном обиму повлачења хитних опозива са полица продавница у Европи и свету.
Званичне анализе EFSA наглашавају да су контаминирани сиреви изазвали највећи број појединачних хоспитализација (57 тешких случајева), али одмах иза њих на црној листи налазе се управо остали течни и ферментисани млечни производи, попут трајног млека и јогурта, са десетинама утврђених технолошких инцидената и епидемија унутар држава чланица ЕУ.”
Скандал са дечјом храном
"Ако неко у Хрватској још сумња да унутар великих фабричких млечних система може доћи до драматичног заказивања контроле, довољно је погледати највећи прехрамбени скандал који тренутно потреса светско тржиште. Под притиском кровних европских потрошачких организација, три највећа светска млечна дива – Nestlé, Danone и Lactalis – приморана су на хитно повлачење огромних серија дечје хране и формула у више од 60 земаља света, укључујући и нашу земљу!
У овим дечјим формулама (укључујући серије Аптамила, Милумила, БЕБА и НАН формула које су повучене и са хрватских полица из апотека и дрогерија) откривен је цереулид – изузетно опасан и постојан токсин који производи бактерија Bacillus cereus.
Оно што овај случај чини застрашујућим јесте чињеница да су против млечних гиганата покренуте званичне кривичне истраге и тужбе јер су удружења за заштиту потрошача открила да су произвођачи недељама скривали позитивне лабораторијске налазе од очију јавности како би заштитили свој профит. Ишли су по злогласном принципу ‘АПП’ (Ако прође, прође – прим. аут.) преко здравља најмлађих. Ако се таква прикривања технолошких грешака догађају мултинационалним корпорацијама са дечјом храном, ко нам може гарантовати да је домаћа линија за пуњење млека безгрешна?”
Како настаје слузаво млеко?
"У позадини алармантног раста опозива, европски стручњаци за безбедност хране издвајају две кључне бољке модерне млечне индустрије: ‘попуштање’ процесне контроле у самим пунионицама и пад стабилности хладног ланца.
Управо на те пропусте у технолошком руковању храном унутар фабрика упозорава и домаћи стручњак мр сци. Маријан Каталенић, који сматра да су добро прање и дезинфекција система за пуњење, али и стална контрола спровођења тих мера, једна од кључних критичних тачака у процесу производње.
У супротном, унутар фабричких цеви, вентила и пунилица ствара се такозвани биофилм (изузетно отпоран слој бактерија који се чврсто хвата за унутрашње зидове опреме), па свако млеко које прође преко њих може бити контаминирано у секунди пре самог затварања у тетрапак – без обзира на то што је у претходној фази процес био пастеризован и стерилизован.
У светској стручној литератури за млекарство, као последица настаје појава која се манифестује као густа, гумаста и растегљива текстура позната као Ropy Milk (слузаво или кончасто млеко).
Кроз историју млекарства у Уједињеном Краљевству и скандинавским земљама бележени су идентични технолошки инциденти, где су лабораторијске анализе из таквих паковања редовно изоловале специфичне психротрофне бактерије (попут родова Pseudomonas и Alcaligenes), као и сојеве који производе слуз. Подаци и званична европска статистика су јасни: млечна индустрија, као ни било која друга прехрамбена индустрија, није непогрешива, а технолошки пропусти у хигијени фабричких погона реалност су која може угрозити здравље потрошача.
Када трговачки ланци или канцеларије великих млекара покушају да умање озбиљност ситуације и прогласе слузаво млеко ‘немогућим фабричким сценаријем’, они не говоре истину – они само штите сопствени профит. ‘Хало, инспекторе’ зато неће пристати на ПР фразе. Тражимо да се сада и убудуће детаљно прегледају фабричке архиве и лабораторијски утврди истина о свакој спорној серији на нашем тржишту!”, наводе.
На крају су упозорили потрошаче да добро отворе очи и проверавају садржај сваког тетрапака који купе, као и да им шаљу своја искуства. Хрвати су у коментарима били згрожени, а ми вам преносимо само део њихових коментара: „Од данас више не пијем млеко, згадило ми се”, „Понекад се питамо где је граница морала, а где профита?”, „О много чему се ћути. Све због профита. А онда се чудимо што се људи разболе…”, „Пре неки дан је и моја мама исто доживела са млеком, али није сликала”, „Катастрофа, трују нас свачим”, писали су.
