(ФОТО) ЈОВАНА ОБУЧЕ РОЗЕ ОДЕЛО, ПА НА ГАЗДИНСТВУ ЗАСУЧЕ РУКАВЕ! У Делиблату са супругом има фарму млека, а прави хит МИЛКА ТЕЛЕ од четири месеца!
Да пољопривредници поштују црвена слова, уверили смо се када смо позвали Јовану Петровић на Ђурђевдан, пољопривредницу из Делиблата, која је истакла да се на њиховом газдинству и даље традиција итекако уважава.
-Имали смо неке велике кварове када смо радили на црвена слова, па смо због тога решили да кад год можемо испоштујемо традицију- навела је на почетку разговора за Дневник 28-годишња Јована.
На њиховом пољопривредном газдинству супруг и она баве се сточарством и производњом млека, а поред тога се баве и ратарством.
-Укупно имамо 180 грла. Ту спада и 55 крава музара, јунице, телићи и јунад у тову. На фарми имамо и три радника, па успевамо све. Мој супруг је од малих ногу уз родитеље који су имали пар грла, кренуо у сточарство, а онда смо се нас двоје сложили да наставимо са тим и унапредимо производњу- рекла је Јована.
На свом газдинству повећали су сточни фонд, а поред свега тога, њен супруг Савица, као ветеринарски техничар, остао је у својој струци.
-Ја сам од малена волела животиње и одрастала са њима, пружила сам му руку подршке. Како време пролази видим да му много значи то што знам да одрадим све што се тиче фарме и ратаства, дословно сам му десна рука. Музем одређена грла, задужена сам за концентровани део храњења грла и за телиће. Супруг и ја смо 2018. године завршили обуку за вештачко осемењавање грла, тако да могу и ту да проверим да ли грло тражи бика или не- истиче наша саговорница.
Јована истиче да се јако везује за животиње на фарми, али да се труди да то не показује. Поједине животиње имају своја имена, а како даље наводи, често их добијају по својој нарави и физичким карактеристикама.
-Имамо Сивка, то је мало милка теле од четири месеца, које изгледа исто као са омота Милка чоколаде. Некад га зовем и Милкица. Имамо Белкицу, Пипицу, Мазу, која веома воли да се мази- говори кроз осмех Јована и додаје да је лакше радити са животињама него са људима.
-Јесте да је посао одговорнији, јер зависе од нас, али по мом мишљењу више су захвалније. То се види по њиховим погледима. Понекад је страх радити с њима, али су јако умиљате.
За успех „Фарме Петровић Дрицуљ“ важно је и праћење досадашњих иновација и механизација у њиховим гранама пољопривреде. На газдинству имају и аутопилота, а у наредном периоду имају у плану да још више модернизују систем рада.
-Лакше је радити сада, него пре 30 година. Онај ко данас каже да је пољопривреда тешка и да се тешко ради, није довољно упућен у њу. Данас је све на дохват руке и све се може одрадити.
Јована и поред свег посла стигне и да буде у Управном одбору Асоцијације агропредузетница Србије, који тренутно броји 65 чланица.
-Ја сам одушевљена, јер су то младе жене, махом мојих година. Доста њих се бави и ратарством, сточарством, виноградарством и пчеларством. Доста је жена у привреди које су, на жалост, дуги низ година биле у сенци и биле запостављане. Ми смо ту да докажемо да иза сваког мушкарца стоји успешна жена, која треба да се докаже. У Асоцијацији смо велика подршка једна другој- образложила је саговорница Дневника.
Неко сам ко се годинама крио да радим у пољопривреди, јер ме била срамота да упиру прстом у мене, рекла је Јована, а онда послала моћну поруку свим младим женама.
-Драже ми је да ми је образ чист, а гардероба упрљана. Саветујем им да се упусте у све. Сви смо људи и сви грешимо. Погрешићемо данас и сутра, али знаћемо шта треба да поправимо и како да растемо- закључила је.