ХРВАТСКО МОРЕ ТРПИ ПРИТИСАК МАСОВНОГ ТУРИЗМА: Стручњаци кажу, СВЕ ЈЕ ПРЉАВИЈЕ И ЛОШИЈЕ
Хрватско море и даље се убраја међу најчистија у Европи, али последњи подаци показују да се квалитет воде за купање постепено погоршава, што би дугорочно могло да постане и еколошки и економски проблем за земљу чији туризам учествује са око петине укупне привреде.
Према доступним извештајима, Хрватска је пре две године била трећа у Европској унији по уделу вода за купање одличног квалитета, али је у међувремену пала на пето место. Стручњаци наводе да се годишњи показатељи погоршавају још од 2021. године, а да су најновији резултати најслабији у последњих више од деценије.
Квалитет мора прати се преко присуства индикаторских бактерија, попут ешерихије коли и цревних ентерокока, које указују на могуће фекално загађење и проблеме у систему отпадних вода. То не значи да је Јадран озбиљно загађен, али показује да је притисак на приобаље све већи. Загађена вода може повећати ризик од цревних инфекција, упала коже и других здравствених тегоба, нарочито код деце и старијих.
Истраживања спроведена на више плажа показала су да су међу оптерећенијим подручјима делови околине Ријеке и Каштела, где је део загађења повезан и са подземним водама, што додатно отежава откривање извора проблема.
Посебан проблем наутички туризам
Посебну пажњу изазива наутички туризам. Хрватска је једна од највећих чартер дестинација на свету, а раст броја пловила није увек праћен развојем инфраструктуре за прихват отпадних вода. Поред тога, сидрење, гориво и оштећење подморја додатно оптерећују осетљиве морске екосистеме.
Стручњаци као један од главних узрока виде масовни туризам. Током летње сезоне број људи на хрватској обали вишеструко премашује број становника, док инфраструктура — канализација, пречистачи и системи за управљање отпадом — често није прилагођена таквом оптерећењу. Део проблема повезује се и са неконтролисаним испуштањем отпадних вода, илегалним испустима и неадекватним септичким системима.
На удару су и ливаде посидоније — морске цветнице важне за производњу кисеоника, стабилност морског дна и очување рибљег фонда. Насипање плажа, бетонирање обале и ширење туристичких садржаја додатно угрожавају ова станишта која се обнављају веома споро.
Научници упозоравају да додатни притисак стварају климатске промене и пораст температуре мора, јер топлија вода погодује дужем опстанку бактерија и чешћој појави алги. Иако стање још није оцењено као алармантно, стручњаци упозоравају да би наставак овог тренда могао да угрози управо оно на чему хрватски туризам највише почива — слику чистог и очуваног мора.