ЗАЛИВАЈТЕ КАО ТУРЧИН Ево како турски баштовани постижу да им парадајз буде слађи и сочнији ОВО СУ МАЛИ ТРИКОВИ КОЈЕ МОЖЕТЕ ПРИМЕНИТИ И У СВОЈОЈ БАШТИ
Парадајз је једна од омиљених биљака у баштама широм региона, али искусни узгајивачи тврде да није довољно само редовно га заливати - већ је пресудно како и када то радите.
Управо због тога многи турски баштовани имају посебан приступ нези парадајза, а верују да правилно заливање током развоја плодова директно утиче на њихов укус, величину и сочност.
Према њиховом искуству, период када парадајз почиње интензивно да формира плодове најважнији је за целу биљку. Тада парадајз троши највише енергије, па му је потребно довољно влаге и хранљивих материја из земље како би плодови били крупни, меснати и пуни сока.
Ако у тој фази нема довољно воде, парадајз може остати ситан, тврд и без пуног укуса. С друге стране, нагле промене између суше и претераног заливања често доводе до пуцања плодова, што многи баштовани покушавају да избегну. Управо зато искусни узгајивачи сматрају да је равномерно заливање чак важније и од самог ђубрења, јер стабилна количина влаге омогућава биљци да правилно развија природне шећере и пуноћу укуса.
Турски баштовани парадајз најчешће заливају рано ујутру, пре него што сунце постане прејако. На тај начин земља спорије губи влагу, док корен има довољно времена да упије воду и припреми биљку за високе температуре током дана.
Посебно воде рачуна да вода не доспева на листове, јер влага на лишћу током топлих дана погодује развоју гљивица и биљних болести. Уместо тога, вода се усмерава директно ка корену.
Једна од метода која је веома популарна у турским баштама и пластеницима јесте дубинско заливање. Реч је о систему наводњавања при самом корену биљке, како би вода продрла дубље у земљу. Верује се да површинско квашење тера корен да остане плитак, због чега биљка постаје осетљивија на сушу и летње врућине.
Када вода допире дубље, корен расте снажније, па парадајз лакше подноси високе температуре, док плодови постају крупнији, меснатији и сочнији.
Многи узгајивачи додатно постављају слој сламе, суве траве или другог природног материјала око биљке како би земља дуже задржала влагу. На тај начин одржава се равномерна влажност, за коју верују да парадајзу даје интензивнији укус и природну слаткоћу.
Због свега тога Турци често кажу да је у овом периоду „вода храна за плод“, јер управо од правилног заливања зависе величина, сочност и квалитет парадајза.