ВЕТЕРИНАР РОБЕРТ КОЧИШ ТРИДЕСЕТ ГОДИНА УЗГАЈА ВРХУНСКЕ КОЗЕ Нема фарме у Србији која није чула за јариће из Аде УЗ ПОМОЋ ПОРОДИЦЕ СВЕ УСПЕВА
Роберт Кочиш из Аде већ 30 година бави се козарством.
Држи око стотину коза француске расе алпина за приплодни материјал.
За три деценије у козарству трудио се да направи добру селекцију и постигне високу млечност, а како каже за „Дневник”, нема козарске фарме у земљи која није чула за његову фарму или купила женску јарад са ње.
100 коза на фарми
У том послу помаже му знање са Ветеринарског факултета, који је завршио, пре свега да козе буду здраве, а приплодни материјал што квалитетнији.
– Из љубави према козама опстао сам све ове деценије и, уз помоћ супруге, а сада и сина и ћерке, одржавам газдинство. Заправо, без њихове помоћи не бих успео да издржим напорне послове на фарми. Али треба и волети козе да би човек издржао три деценије у овом послу. То видим по томе што појединци почну да гаје козе, па после годину или две одустану од козарства – истиче Кочиш.
10.000 динара субвенције по грлу
Он има регистровано газдинство за узгој коза ради производње приплодног материјала, али не и за прераду млека, мада се и тиме баве за потребе купаца из околине. Супруга прави сир, јогурт и кефир. Задовољан је подстицајима које даје држава. За свако грло годишње, после јарења, добија 10.000 динара, а за мушку јарад предату кланици 3.000 динара. Од тог новца и од продаје млечних козјих производа, каже, може да живи четворочлана породица, посебно зато што са својих њива обезбеђује добар део хране за животиње.
Али, ако се, као прошле године, догоди да остане без житарица, мора да их докупљује.
– И ове године недостаје кише. Не бих волео да поново буде суша и да морам да докупљујем храну – каже Кочиш.
Златна средина је најбоља позиција
Кочиш каже да је у овом послу најважније бити у златној средини. Могао је, да је хтео, за три деценије рада да има и по неколико стотина, па и више хиљада грла. Али није желео огромну фарму, већ квалитетна грла. Ни државне подстицаје за развој фарме није тражио, већ је сопствени новац улагао у опремање и изградњу објеката.
С друге стране, треба додати да се козарство сматра перспективном граном сточарства са великим потенцијалом, пре свега у производњи висококвалитетног млека и сира. Иако је некада било веома распрострањено, овај сектор се данас постепено опоравља након историјског закона из 1954. године, којим је узгој коза био забрањен. Искуства стручњака показују да је исплативије започети производњу са стадом од око 30 коза, како би се рад и трошкови лакше контролисали, док се касније стадо може увећавати.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.