СУСРЕТИ: Тамара Јовановић, коауторка поставке „СЕОБЕ КОЈЕ СУ МЕЊАЛЕ СВЕТ” Како су људи пре 8.000 година кретали ка Европи и заувек изменили историју

О овој поставци разговарамо са др Тамаром Јовановић из Института Биосенс Универзитета у Новом Саду.

– Поставка је замишљена тако да на интерактиван начин омогући учесницима да разумеју процес археолошког истраживања, али и то колико је мултидисциплинаран приступ важан у проучавању прошлости. Из тог разлога имали смо део са археолошким ископавањима у малом, где су учесници могли да се опробају у улози археолога-теренаца. Други део поставке имао је за циљ да упозна посетиоце са специјализованим истраживањима у археологији, као што су археозоолошка идентификација различитих делова скелета праисторијских животиња или хемијска анализа костију и зуба праисторијских људи. А пропратни постери били су ту да опишу процес мултидисциплинарног истраживања на примеру проучавања кретања и исхране у неолиту.

Тема поставке надовезује се на пројекат MOBE. Каква је генеза тог пројекта и са којом идејом/циљем је покренут?

– Пројекат MOBE настао је као наставак сарадње коју смо нас две, др Јелена Јовановић, руководилац пројекта, и др Тамара Благојевић, руководилац радног пакета, имале током трајања великог пројекта BIRTH, који се бавио мамама и бебама у праисторији, а понајвише у неолиту. Пројекат је финансирао Европски истраживачки савет (ERC), а њиме је руководила проф. др Софија Стефановић и реализован је у периоду између 2015. и 2020. године на Филозофском факултету у Београду и Институту Биосенс у Новом Саду. з ове сарадње и наших даљих усавршавања искристалисала су се појединачна питања која смо сматрале значајним за боље разумевање овог важног тренутка у људској прошлости – питање кретања, образаца насељавања и интеракције људи са непосредним окружењем.

Велика неолитска сеоба у средишту поставке донела је „револуционарне промене у начину на који људи живе“. Шта је било пресудно да се те промене догоде?

– Кључне промене су се десиле у готово свим сегментима људских живота – у начину привређивања, где земљорадња и сточарство постају примарне економске праксе, уз задржавање лова и риболова; у начину становања, организацији насеља и архитектонских пракси – насеља постају дуготрајнија, њихова структура разрађенија, мењају се материјали од којих се граде објекти за становање; мења се однос према простору, али се мењају и односи унутар заједница, појављују се прве назнаке специјализације за одређене делатности и изградња објеката који су вероватно имали сврху радионица унутар насеља (нпр. за израду керамичких посуда и слично). Сви ови сегменти мењају се заједно, јер су они и нераскидиво повезани и директно утичу једни на друге.

Оно што је важно да се напомене јесте да су процеси који су довели до ових великих промена започели много раније и одвијали се постепено, током неколико хиљада година, на простору Блиског истока. Одатле су се, кроз кретања људи, важне тековине неолитског начина живота у пуној, развијеној форми прошириле даље у Европу, при чему је управо простор југоисточне Европе, нарочито Балканског полуострва, представљао изузетно важан коридор за даље ширење ових заједница и новог начина живота који су оне са собом донеле, даље у Европу. На овим просторима можемо да пратимо како су неолитски пионири освајали нове територије, на који начин су се суочавали са новим природним окружењем, у којој мери су се њему прилагођавали, а колико су то окружење прилагођавали начину живота на који су навикли. Покретачки процеси најчешће се објашњавају спрегом различитих фактора, од којих су најдоминантнији утицај климатских промена од пре 8.000 година, као и друштвених турбуленција у овом периоду.

Шта је било посебно интересантно у друштвеном животу/социјалној структури тих насеобина?

– Посебно интересантно је пратити како се временом, у спрези са економским променама, мења и социјална организација, што се често индиректно види кроз промене у организацији простора у насељима. Можемо пратити промене од једноставних укопаних објеката и насеља која често нису била дуготрајна у раном неолиту, до развијених насеља са комплекснијом архитектуром, која често поседују и ровове, могућег одбрамбеног карактера, као и различите специјализоване објекте или јасно издвојене комуналне просторе у касном неолиту. Све ове промене у структури насеља заправо чине драгоцени извор података о променама у социјалној сфери и друштвеним односима, што не треба нужно посматрати као једнолинијски напредак од простог ка сложеном, иако некада на први поглед изгледа тако, јер се ради о комплексним процесима који су трајали више стотина година, а започели са заједницама које свој нови живот почињу у потпуно новом и непознатом окружењу.

 Ваша поставка била је део Научног пикника; како видите значај оваквих манифестација и научне комуникације усмерене ка најмлађима? Који је био Ваш приступ овој публици која тек треба да уђе у свет науке, у времену где је праг пажње све нижи?

– Сматрамо да је један од најважнијих задатака одраслих да деци омогуће да развијају своју радозналост, истраживачки дух и критичко мишљење и да их ненаметљиво усмеравају. Управо су манифестације као што је Научни пикник фантастична прилика да се у опуштеној атмосфери деци прикажу различити процеси истраживања, али и важни резултати озбиљних научних студија које суштински доприносе колективном знању. Интерактивна природа оваквих поставки је посебно драгоцена, јер је активно учешће најбољи начин да се деца заиста укључе и усвоје нове вештине и начине на које посматрају свет око себе, а не да буду само пасивни посматрачи. Боравак у природи, зеленило и свеж ваздух су такође значајан фактор, јер не спутавају покрет и позитивно утичу на концентрацију, а самим тим и пажњу.

Н. Марковић