УЧЕНИЦИ ГИМНАЗИЈЕ „ЖАРКО ЗРЕЊАНИН” У ВРБАСУ ПРОСЛАВИЛИ 60 ГОДИНА ОД МАТУРЕ Генерација која се ретко јавља
Ученици Гимназије „Жарко Зрењанин“ у Врбасу, који су матурирали 1966. године, обележили су шест деценија од полагања испита зрелости.
Те, 1966. године, 105 гимназијалаца из четири одељења, положило је матурски испит. На сусрет у суботу дошао је 31 матурант од 69, колико их сад има, будући да се њих 36 преселило у вечност.
Имали су свој хор, тимове фудбала, рукомета, гимнастике, стоног тениса, одлазили на крос и разна такмичења. Организовали су чајанке и игранке, уз музику својих оркестара
Као сваки пут када су се, испрва, састајали на пет година, а од 2016. то чине сваке године, њихов сусрет био је весео, срдачан и топао, са много загрљаја, смеха, присећања, анегдота и великом жељом да наставе дружења истим темпом.
– Били смо дивна, пристојна, доборнамерна, благородна генерација и одувек добри другари – каже Миомира Бохуш, једна од некадашњих матуранткиња из ове генерације врбаских гимназијалаца, професорка енглеског језика. – Имали смо свој школски оркестар, једно време се звао „Симилорси“, а затим „Црни бисери“. Имали смо фото и драмску секцију, чак и новине „Млади дани“ у којима су објављиване приче, песме, шале, карикатуре. Ишли смо на радне акције као што су брање хмеља, кукуруза, рашчупавање репе, а неколико ученика наше генерације је учествовало у групи одабраних из целе гимназије, у изградњи деонице пруге Београд–
–Бар у Црној Гори.
Били смо дивна, пристојна, доборнамерна, благородна генерација и одувек добри другари – каже Миомира Бохуш, једна од некадашњих матуранткиња из ове генерације врбаских гимназијалаца, професорка енглеског језика
Била је то, како је неко на једној прослави матуре рекао, генерација каква се за 200 година није појавила. Имали су свој хор, тимове фудбала, рукомета, гимнастике, стоног тениса, одлазили на крос и разна такмичења. Организовали су чајанке и игранке, уз музику својих оркестара.
Све то преточили су у књигу издату поводом пола века од матуре, на чијој је припреми радила и Миомира Бохуш. На 360 страна, богато илустрованим фотографијама, стало је све што су од школског доба до тог тренутка заједно проживели.
На субоњем сусрету прославили су и осамдесети рођендан једне од другарица уз торте које је слављеница донела.
И данас су захваљујући модерним технологијама и друштвеним мрежама у контакту, јер је то начин да одрже заједништво које их је током гимназијских дана красило.