(ФОТО/ВИДЕО) СТО ГОДИНА ЧУДА У СРБИЈИ Због светиња Срби су стајали у редовима и по десет сати, ево које православне реликвије су у нашој земљи изазивале пажњу од 1935.
Током протеклог века Србија је била место сусрета верника са неким од највећих светиња православног света- од моштију светитеља и апостола, преко чудотворних икона, до реликвија које се везују за сам земаљски живот Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице.
За многе верујуће људе то нису били само историјски тренуци, већ прилике за молитву, покајање и укрепљење вере.
Њихов долазак у Србију окупљао је десетине, па и стотине хиљада људи, који су у редовима стрпљиво чекали да се поклоне ономе што црква вековима поштује као сведочанство светости, вере и Божјег присуства.
Пред вама су примери када је Србија, у више наврата, постајала духовно средиште православног света.
1935. година- Мошти Светог краља Стефана Дечанског
На југозападу Метохије, на обронцима Проклетија, налази се манастир Високи Дечани, који стоји стамен још од 1335. године, али сам Стефан Дечански, један од ктитора, није успео да дочека његов завршетак.
Преминуо је 1331. године, али један детаљ из његовог живописног живота плени пажњом. Наиме, након што су Стефану извађене очи у заточеништву, Стефану у сну се јави један од највећих светаца у православљу- Свети Никола. Он му поручи: "He тугуј, Стефане! Ево твојих очију на моме длану", показујући му оба ока. А Стефан га упита: "А ко си ти, господине мој, што показујеш толико старање о мени?" А Појављени одговори: "Ја сам Николај, епископ Мирликијски".
Српска православна црква прославља Светог Мученика Стефана Дечанског, 24. новембра, познатији у народу као Мратиндан. Његове свете мошти почивају баш у Високим Дечанима.
Поводом обележавања 700 година од упокојења светитеља, 1935. године мошти су свечано ношене и изложене верницима на више места у тадашњој Краљевини Југославији, па тако и у Београду.
1942–1946. године- Мошти Светог кнеза Лазара
У близини Ћуприје налази се женски православни манастир Раваница, у којем се налазе мошти Светог кнеза Лазара, великомученика који је свесно изабрао мученичку смрт у Косовском боју бранећи хришћанску веру, уместо да се покори османској војсци.
Српски владар је заробљен и страдао је мученичком смрћу- обезглављен по наређењу султана Бајазита. Његово страдање га је уврстило у ред црквених мученика који су пострадали за веру.
Мошти овог свеца донете су први пут у Раваницу 1390. године из цркве Светог Вазнесења у Приштини. Тачно три стотине година касније, раванички монаси у Великој сеоби носили су их са собом у Сентандреју, а након седам година мошти су пренесене у манастир Мала Раваница, на Фрушкој гори.
На заузимање митрополита Јосифа, професор Радослав Грујић преноси мошти из Врдника у Саборну цркву у Београду 1942. године.
Током Другог светског рата и непосредно након њега, његове мошти преношене су на више локација ради заштите од ратних дејстава. Верници су се у тим ратним годинама у већем броју окупљали ради поклоњења моштима Светог кнеза Лазара.
1988–1989. године- Мошти Светог кнеза Лазара
Уочи 600 година од Косовске битке, мошти Светог кнеза Лазара обишле су готово читаву Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину и друге српске земље. Ово је вероватно било најмасовније поклоњење једној светињи у другој половини 20. века.
Мошти Светог апостола Луке
Донете су из Грчке поводом косовског јубилеја и изложене верницима у више градова. Биле су међу најзначајнијим реликвијама које су стигле у Србију у време Југославије.
2003. године- Мошти Светог апостола Андреја Првозваног
Мошти првог Христовог апостола стигле су у Београд поводом обележавања 200 година Првог српског устанка. Десетине хиљада верника чекале су у редовима да се поклоне светињи.
2013. – година обележавања Миланског едикта
Десница Светог Јована Крститеља
Изузетно вредна реликвија, рука којом је, према хришћанском предању, крштен Исус Христ у Јордану, донета је поводом 1.700 година од Миланског едикта у Србију, 2013. године, са Цетињског манастира. Стотине хиљада верника поклониле су се светињи у Нишу где је било централно обележавање закона који је забранио прогоњење хришћана.
Једна од најпоштованијих хришћанских реликвија, честица Часног Крста Господњег, била је такође изложена овим поводом.
2024. године- Икона „Умекшање злих срца“
Чудотворна икона из Русије стигла је у Србију у јануару 2024. Године, а редови верујућег народа испред Цркве Свете Тројице у Београду ишли су у недоглед.
Икона „Умекшање злих срца“ на којој је приказана Богородица без Богомладенца са седам стрела или мачева који боду њено срце. Из тог разлога њен други назив је и Семистрељнаја (седам стрела).
Према речима верника широм света где је ово православно обележје путовало из Русије, она лечи страдале и немоћне, а њен нежан и благочестив мирис осетили су многи.
2025. године- Честица часног појаса Пресвете Богородице
У октобру протекле године у Покровску цркву, у Петроварадину, стигла је честица часног појаса Пресвете Богородице, који је сада изложен у Храму Светог Саве у српској престоници. Ова светиња од изузетног значаја за православне вернике и била је увод у велики хришћански догађај чији смо сведоци последњих недеља, а више од пола милиона верника показало је колико је ова светиња важна за живот и веру.