Шта је фалило фудбалу и ролерима? СВЕ ВИШЕ РОДИТЕЉА ПЛАЋА ПЕРСОНАЛНОГ ТРЕНЕРА ЗА ДЕЦУ Ево шта струка мисли о ТРЕНДУ од 100 евра месечно

Да ствар буде још бизарнија, на тренинге долазе деца од првог до осмог разреда, јер су за теретану мали. У трајању од сат времена деца са тренерима раде вежбе - трбушњаке, склекове, чучњеве, вежбе снаге, истежу се...

Према речима родитеља то је инста решење како би се деца натерала да буду активна и да се бар сат времена дневно баве спортом, обзиром да су по цео дан уз рачунаре и телефоне, па постају и зависни.

Многи су ме осудили и питали шта ћу радити када буде имала 20 година, када је са 11 шаљем на тренинге. Али, ја немам друго решење. Сваки хоби јој траје до 2 месеца, воли да једе, храни се нездраво, слабо иде напоље. Нешто морам да урадим превентивно. Девојка, код које иде,студирала је ДФ, ради у теретани и заста је стручна и лепо је опремила вежбаоницу. За теретан је мала и ја морам некак да се снађем, да буде физички активна - испричала нам је мама Зорана која је уписала ћерку Нину на тренинге.
Педијатар др Саша Милићевић истиче да деци тренинге морају да издрже искључиво стручна лица како не би дошло до повреда.

Ово звучи лепо и похвално је што се родитељи и даље брину о својој деци. Важно је да се деца баве физичком активношћу, али опет сматрам да је много боље да иду напоље, возе бицкле, ролере, играју фудбал, кошарку... Оно што је важно знати јесте да те персоналне тренинге морају да држе искључиво стручни људи који знају како се дечје тело развија, колико могу да издрже да не дође до повреде - објашњава др Милићевић.

Поред вежби, додаје он, неопходно је да дете буде и на режиму и да се храни здраво - без слаткиша, сланиша, брзе хране.
Психолог Јована Стојковић каже за Информер да данашња деца нису физички спремна и да је у томе главни проблем.

Данас је свима важно прво да се прати тренд, па онда и све остало. Ово тренирање је померање граница, са родитељске стране, јер су они ти који то плаћају. Нажалост, све више се то промовише. То је нешто што је популарно на мрежама, што рекламирају познати - сматра Стојковићева и додаје:
 

Деца не знају да играју између две ватре, да направе чучањ, колут напред... Већи део слободног времена проводе на телефону и компјутеру, играју игрице, просто заборављају како је то бити напољу. У парк су одлазили када су били мали, а деца узраста 12, 13 година шетају по тржним центрима. Наша деца, нажалост, нису спремна, али ни спретна. С друге стране, то опште није наивно, јер они могу да направе неправилан чучањ, згиб и да се тако повреде.