НЕБОЈША МИЛИЧИЋ И НИКОЛА КОНТИЋ ВОЛОНТЕРИ У ЦРВЕНОМ КРСТУ НОВОГ САДА Срца која куцају за друге, помажу онима којима је најпотребније

Она живи у њиховим корацима, у пруженој руци, у сваком сату који поклоне некоме коме је помоћ најпотребна. Међу њима су и седамнаестогодишњаци, Небојша Миличић и Никола Контић, вишегодишњи волонтери Црвеног крста Новог Сада, младићи који су своје најлепше тинејџерске године уложили у оно што је данас све ређе, а драгоценије него икад – у бригу о другима.

Небојша је први пут закорачио у просторије Црвеног крста са свега 13 година, а данас, као ученик Медицинске школе „7. април“, са поносом каже да је део ове велике хумане породице већ четири године. Све је почело, каже, једном школском презентацијом о првој помоћи. И док су други ученици слушали предавање, он је у њему препознао свој животни позив.

– Одувек сам размишљао како бих могао да помогнем некоме ако му се нешто догоди. Желео сам да будем спреман – присећа се Небојша.

Од тог дана, прва помоћ постала је његова страст. Учествовао је на бројним санитетским обезбеђењима маратона, спортских такмичења и јавних манифестација. 

– Нисам имао прилику у свакодневном животу да спасавам нечији живот. Без обзира, сигуран сам да управо знање које носим са собом једног дана може направити разлику између живота и смрти – прича овај великодушни младић. 

Током четири године учешћа на такмичењима из прве помоћи, Небојша је са својим тимом освајао највиша признања. Прво место на покрајинском, друго на државном и друго на градском такмичењу, само су потврда труда, рада и одрицања. Али, медаље нису оно што му је највредније.

– Хтео сам да знам шта да радим када су у питању они најважнији, први минути. Најдрагоценије што можемо некоме поклонити јесте наше време. И свесно га дајем, јер знам да је утрошено на најплеменитији могући начин – искрено ће Миличић.

Док многи његови вршњаци слободне сате проводе испред екрана, Небојша скоро свакодневно долази у Црвени крст. Да помогне, научи нешто ново и једноставно учини добро дело. Његова порука вршњацима једноставна је, али снажна.

– Дођите. Пробајте. Чак и ако не знате да ли је то за вас. Упознаћете дивне људе, стећи ћете искуства која се не могу научити из књига и открићете колико је лепо бити некоме ослонац – савет је овог младог волонтера.

Сличним путем кренуо је и Никола Контић, ученик Електротехничке школе. Племенитој породици Црвеног крста прикључио се на мајчин предлог, која је препознала доброту коју је он већ носио у себи, и знала је да је само треба усмерити. Тако се он у осмом разреду прикључио програму прве помоћи, са жељом да научи како да реагује у најтежим тренуцима.

– Када дајеш себе другима, не губиш ништа. Напротив. Постајеш богатији за сваки осмех који видиш – каже Контић.

Временом га је посебно привукло спасилаштво на води. Завршио је обуку за спасиоца јуниора у Митровом пољу и постао део једног од најзахтевнијих програма Црвеног крста. А на наше питање да ли је имао прилике да помогне некоме, било на копну или на води, Никола каже да му је један догађај остао дубоко урезан у сећање.

– На улици сам затекао човека коме је позлило. Био је уплашен и дезоријентисан. Пришао сам, смирио га и остао уз њега до доласка Хитне помоћи. Када ми се захвалио, схватио сам колико све ово има смисла – искрено ће наш саговорник. 

У том тренутку све године учења, тренинга и одрицања добиле су своју потврду. Све што је научио као волонтер, касније је примењивао у стварном животу. А волонтеризам му је донео и нешто што није очекивао, а то је самопоуздање. 

– Некадашња трема од јавног наступа нестала је кроз програм „Промоцијa хуманих вредности“. Данас без страха говорим пред публиком, едукујем вршњаке и преносим знање које може спасити живот – објашњава Никола.

Обојица кажу да највеће богатство које су стекли нису награде, путовања или сертификати, већ људи, пријатељства створена у хуманитарним акцијама, и осећај припадности великој породици која не пита ко си, већ колико си спреман да помогнеш.
Небојша Миличић и Никола Контић показују да хуманост не познаје године, и да велики не постајеш по ономе што узмеш од живота, већ по ономе што си спреман да даш другима. 

И можда баш управо највећа вредност Црвеног крста лежи у стварању људи који ће притрчати када је најтеже, пружити руку када сви одустану и доказати да је највећа снага човека његово срце. А срца волонтера Црвеног крста куцају за све нас.

Пројекат „Култура солидарности Новог Сада – волонтирам, јер ми је стало“ реализује Дневник Војводина Пресс, а суфинансира Град Нови Сад – Градска управа за културу. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.