ЕВРОПА ЗАТВАРА ВРАТА МИГРАНТИМА Нови пакет строгих мера предвиђа двогодишњи притвор, одузимање ствари, депортацију... МОГУЋА И ДОЖИВОТНА ЗАБРАНА УЛАСКА У ЕУ

Нови прописи требало би да омогуће ефикасније враћање особа којима је одбијен азил или које немају законско право да остану на територији ЕУ, али су већ изазвали оштре критике организација за људска права и дела европских посланика. 

Споразум је постигнут током преговора између Европске комисије, Европског парламента и Савета ЕУ, а предвиђа значајно проширење овлашћења националних власти у спровођењу налога за депортацију. 

Једна од најконтроверзнијих новина јесте могућност да власти претражују домове миграната или друге просторе повезане са њима, као и да привремено заплењују личне ствари како би осигурале спровођење одлуке о повратку у земљу порекла. Такве мере примењивале би се према особама за које се процени да не сарађују са институцијама или да постоји ризик од бекства. 

Дужи притвор и строже казне

Према новим правилима, особе које чекају депортацију могле би да буду задржане у притвору до две године, уз могућност продужења на чак 30 месеци у одређеним случајевима. То представља значајно повећање у односу на садашње максимално трајање притвора од 18 месеци. 

Прописи предвиђају и додатне санкције за оне који одбију да се повинују налогу за депортацију. Таквим особама могле би бити ускраћене социјалне бенефиције и друге врсте помоћи које пружају државе чланице. 

Посебну пажњу изазвала је одредба према којој би притвор, као крајња мера, могао да буде примењен и на породице са децом, као и на малолетнике без пратње. Европски парламент наглашава да би такве одлуке морале да буду практиковане само у изузетним околностима и на најкраћи могући период, уз поштовање најбољег интереса детета. 

Центри за повратак ван ЕУ

Још једна значајна новина јесте могућност успостављања такозваних "центара за повратак" изван територије Европске уније. У тим објектима мигранти без докумената могли би да буду смештени док траје процес њиховог враћања у земљу порекла. 

Више држава чланица већ води преговоре са појединим земљама, углавном у Африци, о отварању таквих центара, иако за сада ниједан конкретан споразум није званично потврђен. 

Нови закон предвиђа и оштрије забране уласка у ЕУ. Особе које буду означене као безбедносни ризик могле би да добију доживотну забрану уласка на територију Уније, док је према постојећим правилима максимална забрана ограничена на десет година.

ЕУ жели већи број депортација

Европска комисија сматра да су реформе неопходне како би се повећала ефикасност система. Према подацима ЕУ, тренутно се само око 20 одсто особа које немају право боравка заиста врати у своје матичне земље. 

Европски комесар за миграције Магнус Брунер оценио је да ће нова правила омогућити већу контролу миграционих токова. 

- Са новим правилима имамо већу контролу над тим ко може да дође у Европску унију, ко може да остане и ко мора да оде - поручио је Брунер. 

Присталице реформе тврде да се она не односи на: 

Легалне мигранте

Студенте

Раднике

Особе којима је одобрена међународна заштита, већ искључиво на оне који су прошли све правне процедуре и за које је утврђено да немају право на останак у ЕУ

"Европа копира Трампову политику"

Међутим, организације за заштиту људских права и поједини посланици упозоравају да нови закон представља озбиљан удар на права миграната. 

Посланица Зелених Мелиса Камара оценила је да споразум слаби процедуралне гаранције, продужава притвор и омогућава праксу која подсећа на методе америчке Имиграционе и царинске службе (ИЦЕ), познате по агресивним акцијама против илегалних миграната током администрације америчког председника Доналда Трампа. 

Сличне критике изнела је и Силвија Карта из Платформе за сарадњу о мигрантима без докумената са седиштем у Бриселу. Она упозорава да би нова правила могла довести до дуготрајног притварања миграната, раздвајања породица и пребацивања људи у земље са којима немају никакве везе. 

Део шире реформе након мигрантске кризе

Усвајање Закона о повратку представља завршни корак вишегодишње реформе европске миграционе политике, покренуте након мигрантске кризе из 2015. године. Тада је више од 1,3 милиона људи, углавном из ратом погођених подручја Сирије и Авганистана, затражило азил у Европи, што је изазвало дубоке политичке поделе међу државама чланицама. 

Нови пакет мера сада би требало да успостави јединственији европски систем за депортације и контролу миграција, али остаје да се види да ли ће донети жељене резултате или додатно продубити расправу о граници између безбедности и заштите људских права.

 (Blic.rs/Gardijan)