ДАНАС СЛАВИМО ЈЕДНОГ ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА Верници се моле Светом мученику Јовану Владимиру за заштиту и спас

Његов живот, владавина и мученичка смрт оставили су дубок траг у историји, али и у народном предању које се и данас чува кроз обичаје и веровања.

Свети Јован Владимир сматра се првим српским светитељем, а његово име вековима симболизује праведност, побожност и страдање за веру. Српска православна црква и њени верници се сећају овог свеца 4. јуна уз разне обичаје и веровања.

Свети мученик Јован Владимир потиче из кнежевског рода Захумља. Његов деда био је Хвалимир, а отац Петрислав. Владара Дукље постао је око 1000. године и том облашћу управљао све до 1016. године.Његова владавина одвијала се у периоду великих сукоба између Византије и Самуиловог царства. Иако је био у савезништву са Византијом, није успео да одбрани своју земљу од цара Самуила, који је освојио Дукљу и заробио га у Преспи.

Љубав, заробљеништво и повратак на престо

Према предању из „Љетописа Попа Дукљанина“, у заточеништву га је заволела Теодора Косара, ћерка цара Самуила. Она је наговорила оца да је уда за њега, након чега је Јован Владимир ослобођен и враћен на власт, уз додатне територије којима је владао као вазал.

Историјски записи га описују као мирног, праведног и побожног владара који је избегавао сукобе и тежио стабилности у земљи.

Мученичка смрт

Након смрти цара Самуила и промена на власти, Јован Владимир је 1016. године убијен по наређењу Јована Владислава. Према предању, погубљен је преваром, испред цркве у Преспи, где је и сахрањен.Његове мошти касније су више пута преношене — из Преспе у Дукљу, затим у Драч, а потом у манастир код Елбасана, где су чуване вековима. Данас се налазе у Саборном храму у Тирани.

Један од најпознатијих реликвија везаних за Светог Јована Владимира јесте крст који је држао у тренутку погубљења. Тај крст се и данас чува у породици Андровић из села код Бара и сваке године износи на литији на планини Румији.

Свети Јован Владимир се у традицији сматра заштитником града Бара, а верници му се обраћају за помоћ и заштиту.На иконама се најчешће приказује као владар са круном, често са сопственом одсеченом главом и крстом у рукама - симбол мучеништва и вере.Свети Јован Владимир заузима посебно место у православној традицији. Његов култ присутан је међу Србима, али и у ширем балканском простору, где се вековима поштује као светитељ који спаја историју, веру и предање. Од овог светитеља спас траже и Албанци. Верује се да свима помаже и да сви треба да му се обрате.

Живот и мучеништво Светог Јована Владимира остали су трајни симбол вере, праведности и страдања. Његова прича и данас инспирише вернике и подсећа на значај мира, толеранције и духовне снаге у тешким временима.

Телеграф