(ФОТО) Невероватно археолошко откриће! „ЛОВЦИ НА БЛАГО“ ПРОНАШЛИ НОВЧИЋЕ ИЗ ВИКИНШКОГ ДОБА Ископано скоро 3.000 сребрењака
Наизглед обичан пролећни дан на једном пољу, у југоисточној Норвешкој, претворио се у догађај који је привукао пажњу научника, историчара и археолога из света.
Двојица ентузијаста, опремљена детекторима за метал и жељом да истраже трагове прошлости, нису ни слутила да ће својим изласком на терен покренути једно од најзначајнијих археолошких истраживања у земљи последњих деценија.
Драгоцен увид у политичке и трговинске везе
Све је почело 10. априла открићем на пољопривредном земљишту, у близини места Рена, око 30 километара северно од Елверума. Руне Сетре и Вегард Серлије су нашли 19 сребрних новчића и убрзо схватили да је реч о значајним артефактима.
Двојица ентузијаста су контактирала локалне власти које су убрзо покренуле свеобухватну археолошку истрагу. Резултати су надмашили су сва очекивања.
Археолози су ископали чак 2.970 сребрних новчића, за које се процењује да су закопани око 1047. године, преноси Yahoo.com.
Према процени стручњака из Музеја културне историје Универзитета у Ослу, новчићи су ковани између 980-их и 1040-их година и носе имена неких од најзначајнијих европских владара тог доба. Тако су нађене кованице са именима - Етелред II, Ото III, Harald III и Кнут Велики.
Разноврсност порекла и приказани владари пружају драгоцен увид у политичке и трговинске везе које су повезивале Европу током последњих деценија викиншког доба.
Велики број пронађених кованица потиче из Енглеске и Немачке, што потврђује колико је страна валута доминирала норвешком економијом у завршној фази викиншке ере.
Откриће пружа и много ширу слику о кретању новца, трговине и политичког утицаја широм северне Европе.
"Национални и међународни догађај"
Професор Свен Гулбек истиче да је страни новац доминирао у оптицају у Норвешкој све до периода владавине Haralda III, који је између 1046. и 1066. године успоставио национални монетарни систем.
Према мишљењу истраживача, пронађена ризница представља “замрзнути тренутак“ у историји земље, ухвативши период када је Норвешка прелазила са ослањања на стране валуте ка стварању централизованог домаћег новчаног система. Због тога је значај налаза далеко већи од саме количине пронађеног сребра.
Археолози верују да би закопано благо могло бити повезано и са интензивном трговином гвожђем која је вековима постојала у региону. Према речима стручњака, подручје је током дугог временског периода било центар огромне производње гвожђа, а прерађени метал извозио се широм Европе. Таква економска активност могла би објаснити како је на једном месту концентрисана толика количина драгоценог новца.
Посебну пажњу стручњака привукао је начин на који су се понашали Руне Сетре и Вегард Серлије. Уместо да сами покушају да изваде и задрже пронађене предмете, одмах су обавестили надлежне институције. Тиме су омогућили прецизно документовање локације, очување археолошког контекста и правилну заштиту налаза за будућа научна истраживања.
Директорка норвешке Управе за културно наслеђе, Хана Геиран, назвала је откриће “националним и међународним догађајем”, а њена реакција одражава одушевљење које је вест изазвала међу стручњацима широм Старог континента.
Иако је највећи део посла на терену завршен, истраживање тек почиње. Стручњаци тренутно анализирају и региструју готово три хиљаде новчића, а очекује се да ће проучавање ризнице трајати годинама. Сваки новчић могао би донети нове податке о трговинским путевима, политичким савезима и економским токовима који су обликовали Европу пре скоро хиљаду година.