Интервју ДР ВЛАДИМИР УДОВИЧИЋ, В. Д. ДИРЕКТОРА ИНСТИТУТА ЗА ВЕШТАЧКУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ СРБИЈЕ Млади стручњаци, наука и иновације покрећу технологије будућности
Институт за вештачку интелигенцију Србије је истраживачко-развојна институција коју је основала Влада Републике Србије 2021. године, са циљем развоја снажног ВИ (вештачка интелигенција) екосистема и позиционирања Србије као регионалног центра изврсности у области вештачке интелигенције.
Институт окупља домаће и међународне научнике, истраживаче и стручњаке из индустрије који раде на развоју и примени ВИ решења у областима као што су медицина, индустрија, зелене технологије, развој великих језичких модела на српском језику и визуелно рачунарство. Према речима в. д. директора Института за вештачку интелигенцију Србије др Владимира Удовичића, посебан фокус је на трансферу знања, сарадњи са привредом и развоју иновација које могу да буду комерцијализоване, док кроз истраживања, едукације и стартап инкубацију Институт повезује науку и привреду у циљу технолошког и економског развоја Србије.
На којим пројектима Институт тренутно ради и које од њих бисте посебно издвојили као значајне?
- У оквиру Института за вештачку интелигенцију Србије тренутно се реализује више истраживачко-развојних пројеката који повезују ВИ са индустријом и јавним сектором. Посебно бих издвојио ИВИАН. Реч је о анонимизатору за српски језик, првом систему те врсте који аутоматски препознаје и маскира 13 типова личних података у тексту, укључујући имена, ЈМБГ, бројеве рачуна, локације, имејл и ИП адресе. Посебно је важан, јер подржава и ћирилицу и латиницу што га чини практичним за реалну употребу у администрацији, здравству и правосуђу.
Други кључни правац су пројекти у роботици и индустријској аутоматизацији где се развијају системи засновани на колаборативним роботима и рачуналном виду, као што је пројекат AI-WELD који омогућава аутоматизовано заваривање уз помоћ ВИ алгоритама. Осим тога, Институт ради и на EU HORIZON научним пројектима који су добијени у јакој конкуренцији у позивима који имају малу пролазност.
Институт функционише као мост између образовања, истраживања и индустрије, где млади могу да пређу из теорије у практичан рад на савременим ВИ системима
Какве прилике Институт пружа студентима, младим истраживачима и талентованим средњошколцима?
- Институт студентима докторских студија, младим истраживачима и талентованим мастер студентима пружа прилике које су, пре свега, усмерене на укључивање у реалне истраживачке и развојне пројекте. Студенти докторских и мастер студија могу да се укључе као млади истраживачи кроз ангажман или праксу, где раде уз менторе на пројектима из области машинског учења, рачунарског вида, обраде језика и индустријске примене вештачке интелигенције. То укључује рад на техничким задацима, али и могућност да учествују у припреми научних радова и пројеката који се реализују са привредом и међународним партнерима. Младим истраживачима се такође отвара простор за стручно усавршавање кроз тимски рад, менторство и укључивање у националне и међународне пројекте што им омогућава да стекну искуство блиско индустријском и академском врху. Укратко, Институт функционише као мост између образовања, истраживања и индустрије, где млади могу да пређу из теорије у практичан рад на савременим ВИ системима.
Решења која већ дају резултате
Који су конкретан производ или решење развијену у Институту, а користи се у Србији или чак у иностранству?
- Најконкретнији и већ реално примењен резултат рада Института су ИВИАН - анонимизатор за српски језик и AI-WELD систем за индустријску аутоматизацију заваривања. ИВИАН је софтверско решење које аутоматски препознаје и уклања осетљиве личне податке из текста на српском језику уз подршку за ћирилицу и латиницу. С друге стране, AI-WELD је решење из области индустријске роботике које користи колаборативне роботе и ВИ алгоритме за аутоматизовано заваривање. Систем омогућава прецизније и безбедније извођење процеса, уз смањење грешака и повећање ефикасности производње и развија се у сарадњи са индустријским партнерима у региону.
Поменуо бих и примену вештачке интелигенције у медицини. Развој платформе за аутоматску дијагностику мамографских снимака. Развијено решење из домена рачунарског вида прилагођено је за анализу мамографа. Развијени модели су тренирани и фино подешени на хиљадама пацијената. Модел даје вероватноће лезије у ткиву дојке на мамографима.
Колико је важно повезивање науке, привреде и државних институција за развој вештачке интелигенције и каква је улога Института у томе?
- То је пресудно за развој вештачке интелигенције, јер она не настаје само у лабораторији, већ у сталној размени између истраживања, реалних потреба и регулаторног оквира. Наука доноси нове методе и моделе, привреда обезбеђује примену и скалирање, док држава поставља стратегијски правац, стандарде и услове за одговорну употребу технологије. У том екосистему, наш Институт има улогу носиоца развоја и катализатора. Његова мисија није само истраживачка, већ и транслациона, да научна решења претвори у примењиве производе и системе који имају реалну вредност у индустрији и јавном сектору. Кроз заједничке пројекте са компанијама, сарадњу са универзитетима и подршку државним иницијативама, Институт убрзава трансфер знања и смањује јаз између истраживања и примене. Тако доприноси изградњи одрживог ВИ екосистема у Србији где иновације настају у сарадњи, а не у изолацији.
Институт за вештачку интелигенцију Србије посебно се истиче у нишама као што су обрада језика за српски језик, индустријска примена ВИ и развој специфичних, custom решења за привреду
У којим областима вештачка интелигенција већ доноси конкретне резултате у Србији?
- Вештачка интелигенција у Србији већ даје конкретне резултате у неколико значајних области, пре свега тамо где постоји јака потреба за обрадом великих количина података и оптимизацијом процеса. У јавној управи, вештачка интелигенција се уводи кроз унапређење електронских услуга, обраду захтева и бољу аналитику за планирање политика и ресурса. У здравству, примена укључује анализу медицинских снимака и подршку лекарима у раној дијагностици што повећава тачност и убрзава процес доношења одлука. У индустрији и логистици, користи се за оптимизацију производње, предиктивно одржавање и унапређење транспортних рута, док се у малопродаји и телекомуникацијама примењује за персонализацију понуде и побољшање корисничког искуства. У банкарству и финансијама, вештачка интелигенција се користи за процену кредитног ризика, детекцију превара и унапређење корисничке подршке кроз аутоматизоване системе и аналитику. Заједнички ефекат свих ових примена је већа ефикасност, смањење трошкова и прецизније доношење одлука у реалном вре-мену.
Адут Новог Сада су таленти и знање
Нови Сад се све чешће помиње као један од технолошких центара региона. Како оцењујете његову позицију у области вештачке интелигенције и на који начин додатно може да ојача своју улогу на европској и глобалној мапи?
- То је случај пре свега захваљујући снажној академској основи, развијеној ИТ индустрији и растућем броју истраживачких и иновационих иницијатива. Универзитет у Новом Саду обезбеђују квалитетан кадар, док присуство домаћих и међународних ИТ компанија доприноси бржем трансферу знања у праксу. У области вештачке интелигенције, Нови Сад има потенцијал у сегментима као што су рачунарски вид, обрада података и индустријска примена вештачке интелигенције, али и кроз јачање истраживачких центара и сарадње са привредом. Посебну улогу има и повезивање са институцијама попут Института за вештачку интелигенцију, које могу додатно да убрзају развој екосистема. Да би ојачао своју позицију на европској и глобалној мапи, чини ми се да би Нови Сад требало даље да развија три кључна правца: повећање улагања у истраживачко - развојне и стартап екосистем, јачање међународних партнерстава и пројеката и привлачење и задржавање талената кроз конкурентне услове рада и истраживања. Такође, важан искорак био би развој специјализованих ВИ центара и лабораторија са фокусом на примењену вештачку интелигенцију. Уколико се ови елементи додатно оснаже, Нови Сад би могао да прерасте из регионалног технолошког центра у препознатљиву европску тачку за развој и примену ВИ решења.
Где се Србија тренутно налази када је реч о развоју и примени вештачке интелигенције у односу на Европу и свет?
- Србија се у области вештачке интелигенције налази у фази убрзаног развоја и консолидације екосистема. У поређењу са ЕУ и САД, разлика је најизраженија у обиму инвестиција, броју великих индустријских ВИ система и присуству глобалних технолошких компанија. Ипак, Србија има неколико важних предности: снажну ИТ заједницу, квалитетне инжењере и растући број истраживачких иницијатива, укључујући и институције попут Института за вештачку интелигенцију Србије. Посебно се истиче у нишама као што су обрада језика за српски језик, индустријска примена ВИ и развој специфичних, custom решења за привреду. У европском контексту, Србију треба посматрати као земљу са високим потенцијалом и растућом применом вештачке интелигенције, али још увек са ограниченим скалирањем и мањком великих сопствених ВИ производа.
Које су највеће предности Србије у овој области, а где још заостајемо и са којим се изазовима и препрекама истраживачи и компаније у Србији најчешће суочавају?
- Србија у области вештачке интелигенције има неколико јасних предности, али и структурна ограничења која успоравају бржи развој. Највећа предност је квалитетан инжењерски и математички кадар, посебно у области софтверског инжењеринга и дата сциенце-а који је међународно конкурентан. Додатно, развијен ИТ сектор и добра повезаност са глобалним тржиштем омогућавају брзу примену знања у пракси. Важан адут је и растући истраживачки екосистем, укључујући универзитете и институције попут нашег института који јачају сарадњу науке и привреде. Са друге стране, највећи изазови су ограничена улагања у истраживање и развој, мањак великих домаћих технолошких компанија које би могле да скалирају ВИ производе, као и релативно мали број доступних квалитетних и структурисаних података за тренинг модела. Такође, често постоји јаз између академских истраживања и индустријске примене. Истраживачи и компаније се најчешће суочавају са изазовима финансирања дугорочних пројеката, одлива талената, као и потребом за јачом инфраструктуром (рачунски ресурси, ГПУ капацитети).
Будућност припада онима који уче
Често се говори да ће вештачка интелигенција променити тржиште рада. На који начин очекујете да ће обликовати потребе тржишта рада и шта би то значило за нашу земљу?
- У наредном периоду вештачка интелигенција ће значајно да трансформише тржиште рада, пре свега кроз промену структуре послова, а не њихово једноставно нестајање. Рутински и репетитивни задаци биће све више аутоматизовани, док ће почети да расте потражња за занимањима која комбинују техничка знања, аналитику и способност рада са ВИ системима. Очекује се јачање улога попут дата инжењера, ВИ специјалиста, стручњака за дигиталну трансформацију и професионалаца који разумеју примену ВИ у конкретним индустријама, од здравства до финансија и производње. Паралелно, и у „нетехничким“ секторима расте потреба за дигиталном писменошћу и способношћу сарадње са ВИ алатима.
За Србију то представља и изазов и прилику. Са једне стране, постоји ризик да део радних места у администрацији, кол центрима и једноставнијим ИТ и аутсорсинг пословима буде аутоматизован. Са друге стране, Србија има снажан ИТ сектор и образовни потенцијал који може релативно брзо да се прилагоди новим захтевима. Пресудни фактор биће брзина прилагођавања образовног система и континуиране обуке, као и развој специјализованих ВИ вештина у индустрији. Ако се на време уложи у преквалификацију и развој талената, Србија може не само да ублажи негативне ефекте, већ и да постане конкурентнија кроз развој високо квалификованих ВИ профила и производа са већом додатом вредношћу.
Шта бисте саветовали младима који желе да граде каријеру у области вештачке интелигенције?
- Младима који желе да граде каријеру у вештачкој интелигенцији саветовао бих, пре свега, да изграде чврсте основе у математици, статистици и програмирању, јер су то темељи свих ВИ система. Паралелно са тим, важно је да рано почну да раде на практичним пројектима, кроз студентске пројекте, open-source иницијативе или личне експерименте са подацима и моделима. Од посебне важности је и развијање разумевања како се вештачка интелигенција примењује у реалним доменима, не само у теорији, било да је реч о медицини, финансијама, индустрији или језику. ВИ стручњаци који разумеју конкретан проблем у некој области имају највећу вредност на тржишту. Препоручљиво је да прате брзе промене у овој области, јер се алати и приступи стално развијају. Учење не престаје са факултетом, напротив, то је континуиран процес. На крају, важно је да буду радознали, упорни и спремни да раде на дугорочним пројектима. Вештачка интелигенција није само технолошка дисциплина, већ и начин размишљања о проблемима и њиховом решавању.
Силвиа Ковач