ОД МИЛАНА И ДАЉЕ НИ ТРАГА Прошло је две године од НАЈВЕЋЕ МИСТЕРИЈЕ У СРБИЈИ Ујутру попио кафу с мајком и рекао: „Идем“ УСЛЕДИО ЈЕ БУЧАН ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР, а онда ТАЈАЦ

Планина, полиција, пси трагачи, хеликоптери, Жандармерија - сви су данима превртали сваки камен на Сувој планини, али одговор на питање где је Милан, ни након 24 месеца, нико нема.

Све је почело потпуно уобичајено. Милан, који је радио као заступник у једној фармацеутској фирми, тог понедељка је свратио до своје мајке Марице на кафу.

Пољубио ме. "Идем", каже, "да одрадим у Клиничком центру - присећала се Марица последњег сусрета са сином око 9.15 часова ујутру.
 

Међутим, одмах по изласку, код аутомобила је уследио бучан телефонски разговор који је чула једна колегиница. Након тога, Милан одлази у Универзитетски клинички центар, раније завршава састанак са докторком (око 11 часова) и, без јасног разлога, у подне се упућује ка Бојаниним водама, 19 километара удаљеним од Ниша.

Оно што мајци никако не да мира јесте чињеница да је Милан на Суву планину отишао обучен за пословни састанак.

Шта ће усред бела дана у подне он на планини? Он је био обучен за посао и тако је отишао. Тамо се не иде у "Батиним" кожним ципелама, у тегет панталонама - причала је Марица, убеђена да је њен син на планини имао договорен сусрет и да је некога чекао код осматрачнице.

Марица је указивала на још једну битну околност. Миланове колеге су се пожалиле да се он у последњих месец, два, чудно понашао.

Колеге су рекле да је био узнемирен, уплашен, и од једне колегинице је потражио лекове за спавање јер није могао да спава. Нама се није жалио. Поверавао се увек старијем брату и оцу, али овог пута ни реч није рекао, није се пожалио да има неки проблем - рекла је раније она.

Милан је тог кобног дана паркирао аутомобил поред затвореног планинарског дома. У касети аутомобила оставио је свој мобилни телефон, новчаник са документима, па чак и ручни сат.

Са собом је понео само кључ од аутомобила, а у близини места где су кола остављена касније су нађени његова кутија цигарета и упаљач.

Терен Суве планине претраживан је месецима. Специјални тим тимова Жандармерије спуштао се у поноре и претраживао литице како би се отклонила сумња да се Милан оклизнуо и пао. Резултат је био - нула.

Изгледало је као да је човек од 190 центиметара једноставно нестао.
 

Чудан сусрет у манастиру
У потрази за било каквим трагом, породица је са полицијом, жандармеријом и псима трагачима са Бојаниних вода сишла до шумског пута који води ка манастиру Вета, јер се туда могло проћи теренским возилом или пешице.

Тамо је, како је сведочила Марица, један монах бурно реаговао и вичући питао зашто су довели полицију, док је једна монахиња ухватила Милановог брата за руку и изговорила језиву реченицу: "Немој сад да тражиш брата, он неће сад да ти се јави, он ће да ти се јави кад буде хтео".
Због ових речи, породица је посумњала да су у манастиру нешто видели или да се Милан ту склонио и отишао даље, али конкретних доказа нема.

Породица је у протекле две године хватала сваку сламку спаса. Преко Српске православне цркве званицно су провераване информације да се Милан можда замонашио, али стигла је званична потврда из епархије да се он не налази ни у једном манастиру.

Теорије о случају: Бекство у илегалу или отмица?
Мајка Марица не губи наду да је њен син жив, али бол и неизвесност из дана у дан постају све неподношљивији. Она је још раније одбацила могућност самоубиства и истицала да је њен син био изузетно миран човек који "није знао мрава да згази", без икаквог досијеа, којег су сви лекари са којима је радио током 16 година каријере изузетно поштовали.

Стручњаци и бивши оперативци који су пратили овај случај и даље су подељени. Неки су трврдили да је можда дошло до несреће, док су други истицали да је нешто много злокобније по среди. Верује се или да је Милан био приморан да се склони у "дубоку илегалу" због проблема о којима је причао пријатељима, или је у питању оно најгоре - да је отет, киднапован и да му је живот угрожен.
 

Две године касније, болна тишина и даље влада у дому Ђорђевића у Нишу. Супруга, двоје мале деце и родитељи сваког дана гледају у врата, надајући се чуду које би решило највећу мистерију јужне Србије.

Сви кажу жив је, ту је, не секирај се. А где је? То није дан, два, три... Само плачем, нервирам се и гледам слике. Таман посла да губим наду, ако изгубим наду онда ми остаје само да се убијем - рекла је Марица пре годину дана за медије. Она је истакла да ће се тешко на планини наћи докази.

Горе нема ништа. Он је горе стављен у кола и довиђења. То је једини начин да оде одозго. Пас трагач је реаговао само на његов траг на паркингу, на тераси Планинарског дома и испред осматрачнице. Ни на једној стази. Сео је из кола у кола и - довиђења - причала је Марица.

Две године је прошло, а питање које лебди над Сувом планином остаје исто - Где је Милан Ђорђевић, пише Курир.