МЛАЂИМА од 16 година блокиран ПРИСТУП ДРУШТВЕНИМ МРЕЖАМА! Ова држава уводи ЗАБРАНУ која би могла да се прошири и на друге земље

Малезија је званично почела са применом нових правила којима се особама млађим од 16 година ограничава приступ друштвеним мрежама. Ова одлука представља део шире стратегије власти усмерене на већу заштиту деце на интернету, а након вишемесечних расправа и припрема сада је ступила на снагу на националном нивоу.

Питање безбедности малолетника на дигиталним платформама последњих година постало је једна од најважнијих тема у бројним државама широм света. Док једни сматрају да су строжа правила неопходна како би се деца заштитила од штетног садржаја и злоупотреба, други упозоравају да би забране могле да доведу до нежељених последица и преусмере младе кориснике на мање контролисане делове интернета.

Строжа правила за велике платформе

Малезијске власти раде на ограничавању приступа друштвеним мрежама за млађе кориснике још од прошле године, а нова регулатива сада је и званично почела да се примењује. Правила се односе на платформе које имају више од осам милиона корисника у тој земљи, чиме су обухваћене готово све највеће друштвене мреже.

Влада је саопштила да ће компаније које не буду поштовале прописе моћи да се суоче са озбиљним финансијским санкцијама. Предвиђене казне достижу и до 10 милиона рингита, што је приближно 2,5 милиона америчких долара, па се очекује да ће технолошке компаније морати брзо да прилагоде своје системе новим захтевима.

Циљ ових мера јесте јачање контроле над приступом малолетника дигиталним садржајима, као и подстицање платформи да преузму већу одговорност када је реч о заштити млађих корисника.

Технолошке компаније упозоравају на могуће последице

Нова правила изазвала су различите реакције међу технолошким компанијама. Представници појединих платформи сматрају да би потпуна забрана могла да доведе до тога да тинејџери потраже алтернативне начине комуникације и забаве на мање регулисаним интернет сервисима.

Клара Ко, директорка јавне политике компаније Мета за Централну Југоисточну Азију и АСЕАН, оценила је да би овакве мере могле да удаље младе од познатих и надзираних платформи, а да их истовремено усмере ка деловима интернета на којима постоји знатно мање контроле и заштитних механизама.

Поједини стручњаци деле сличан став и сматрају да је питање безбедности деце на интернету много сложеније од самог ограничавања приступа одређеним апликацијама. Према њиховом мишљењу, важну улогу имају и образовање, родитељски надзор и дигитална писменост.

Тренд који би могао да се прошири

Малезија није једина држава која је кренула овим путем. Индонезија је раније ове године такође увела забрану коришћења друштвених мрежа за особе млађе од 16 година, чиме је показала да се земље региона све озбиљније баве питањем заштите деце у дигиталном окружењу.

Ипак, спровођење оваквих прописа представља велики изазов и за власти и за саме платформе. Технолошке компаније упозоравају да још увек нису увек јасно дефинисани механизми којима би се проверавала старост корисника и осигурала потпуна усклађеност са законима.

Све већи број држава широм света разматра сличне мере, па би регулисање приступа друштвеним мрежама за малолетнике могло постати једно од кључних питања дигиталне политике у наредним годинама. Како се број прописа буде повећавао, компаније ће се суочити са све сложенијим правилима која ће се разликовати од земље до земље, пише 24.седам